Žene koje inspirišu trendove

Piše: Jelena Vukmirović


Petak, 13. Novembar 2015. u 10:51


Visoki sjaj modnih muza

Modna industrija ne bi postojala bez inspirativnih, dekadentnih žena iz senke, koje su svoje mesto pod reflektorima ustupile modnim ikonama poput Madone ili Viktorije Bekam

  • Najpoznatiji svetski dizajneri inspiraciju ne nalaze u manekenkama već u pripadnicama aristokratije sa naglašenom individualnošću
  • Prilikom prodaje predmeta koji su pripadali markizi Kasati, na aukciji se nadmetala i Koko Šanel
  • Lagerfeld je promenio čitavu kolekciju muza od kojih je najduže pamti Ines de la Fresanž
  • Mešavinu profesionalne manekenke i aristokratkinje, kao muza predstavlja Odri Hepbern

U vreme Stare Grčke bilo je devet muza koje su međuvremenu izgubile svoj status boginja i počev od devetnaestog veka postale su stvarne žene od krvi i mesa, koje inspirišu slikare, pisce, pesnike i modne kreatore. Uprkos tome što su zaslužne za nastanak mnogih uspešnih kreacija i što su saučesnice u modnim „prevratima", muze su u modnoj industriji uglavnom žene iz senke, koje su svoje mesto pod reflektorima najvećim delom ustupile modnim ikonama poput Madone ili Viktorije Bekam. Ipak, nakon izložbe pod nazivom „Models As Muse: Embodying Fashion", održane pre nekoliko godina u njujorškom Metropolitenu i objavljivanja biografija markize Luize Kasati (muze i mecene mnogih umetnika u prvoj polovini XX veka i inspiracije Džona Galijana krajem istog stoleća) i Ajris Apfel (žene koja je inspirisala Ajzaka Mizrahija), javnost je konačno imala priliku da zaviri u „bekstejdž" velikih modnih dizajnera i fotografa i sazna ko su žene koje ih inspirišu. Ispostavilo se da najpoznatiji svetski dizajneri inspiraciju nalaze u modelima koji nisu obavezno profesionalne manekenke, već često i pripadnice aristokratije sa naglašenom individualnošću i izraženim interesovanjem za modu.

Ajris Apfel

Ajris Apfel

Markiza Kasati

Koji kvaliteti izdvajaju jednu lepu ženu iz mora ostalih i čine je dobrom kandidatkinjom za muzu najbolje je svojevremeno objasnila markiza Kasati, rekavši za sebe kako ne voli prosečnost za kojom teži svet, te da je samim tim što je drugačija prinuđena da bude sama. Ekstravagantan način života je markizu, čiji je ljubimac poslužio kao inspiracija za čuvenog Kartijeovog leoparda, doveo skoro do prosjačkog štapa, a zanimljivo je da se prilikom prodaje predmeta koji su joj pripadali na aukciji nadmetala i Koko Šanel.

Izabela Blou

Izabela Blou je još jedna od bogatih dama koje su uticale na karijere poznatih dizajnera, među kojima se naročito ističu Aleksander Mekvin i Džulijan Mekdonald. Gospođa Blou je sebe okarakterisala kao inspiraciju dizajnera uglavnom homoseksualnog opredeljenja i saradnju sa kreatorima opisala kao veoma blisko prijateljstvo u kom ima seksualnog naboja i gde se može osetiti romansa, ali je sve pokušala da objasni i time što ona mnogo čita dok dizajneri za to nemaju vremena, ili ih ne zanima. U svakom slučaju, Aleksander Mekvin je nakon ovakvih njenih zapažanja osetio potrebu da razjasni ulogu koju je ona imala u njegovom usponu do zvezda: „Ona je mecena. Nema šanse da bi ona mogla da bude moja muza. Ona je entuzijasta i voli mnoge kreatore. U svakom slučaju, ako to kako odeća treba da izgleda povežete samo sa jednom osobom, ograničavate sami sebe."

Izabela Blou

Izabela Blou

Amanda Harleč

Džon Galijano i Karl Lagerfeld sigurno ne misle da kreiranje odeće ima ograničenja ukoliko je dizajneru u mislima samo jedna žena. Amanda Harleč, dama koja je udajom ušla u englesku aristokratiju, trenutno je sigurno jedna od najpoznatijih muza modne industrije. Gospođa Harleč može da se pohvali dugogodišnjom saradnjom sa Galijanom, nakon koje je počela da radi sa Lagerfeldom i služi kao inspiracija za njegove kreacije. Sebe vidi kao muzu u klasičnom smislu. Karl Lagerfeld, s druge strane, kaže da ne podnosi reč „muza" i da, pošto sam nije žena, ima potrebu za idealnom inkarnacijom žene kakvu zamišlja u tom trenutku. Prisustvo takve žene pomaže mu da izrazi ono što oseća i dizajnira odeću misleći baš na tu damu. „Kajzer Karl", kako Lagerfelda zovu u nekim krugovima, promenio je pre Amande Harleč čitavu kolekciju muza od kojih je u sećanju ostala Ines de la Fresanž, sa kojom je raskinuo saradnju nakon što je ona odlučila da svoj lik pozajmi Marijani, nacionalnom simbolu Francuske. „Neću da oblačim istorijske spomenike", navodno je rekao Karl.

Ines de la Fresanž

Ines de la Fresanž

Odri Hepbern

Mešavinu profesionalne manekenke i aristokratkinje, kao muza sigurno predstavlja Odri Hepbern, žena koja se pomalo bavila manekenstvom a kasnije postala glumica aristokratskog držanja, ambasador UNICEF-a i muza Ibera de Živanšija. „Ona je bila divna, bila je jedinstvena, bila je stvarna. Ona je mogla sve, mogla je da radi Šekspira i druge velike pisce. Sve to imala je u sebi i bila je prirodna", rekao je Živanši o svojoj dugogodišnjoj prijateljici i ženi za koju je kreirao čuvenu crnu haljinu. Živanšijevo viđenje Hepbernove ukazuje na to da model-muza ne mora da poseduje samo fizičke atribute da bi postala inspiracija i istovremeno pokrenula mase, ona mora da ima i glumački talenat i da bude sposobna da predstavi ličnost koja oslikava tačno određen trenutak u vremenu. Modna novinarka Samanta Kričel je, pišući o modelima kao muzama, naglasila da ove žene, pored toga što sjajno izgledaju, inspirišu istraživanje umetnosti i kulture, ali i ludačku trku da bi se kupila garderoba koja neuvežbanom oku na prvi pogled može delovati smešno.

Pojava ovih dekadentnih muza obuhvata veći deo XX i početak XXI veka, vreme u kome je moda počela da dobija na značaju i donekle diktira način života. Muze modnih fotografa, ovekovečene na bezvremenim fotografijama prestižnih časopisa kao što su „Vogue" i „Harper’s Bazaar" pružaju uvid ne samo u to šta se nosilo u kojoj deceniji, već i koje karakterne osobine je bilo poželjno da poseduju pripadnice lepšeg pola u tim periodima.

Dovima

Dovima, „supersofisticirani model u sofisticiranom vremenu", jedna je od prvih proslavljenih manekenki, a vrhunac slave dostigla je sredinom prošlog veka sarađujući sa fotografom Ričardom Avedonom. Bledog tena i tamne kose, Dovima je istovremeno izgledala krhko, ali i kao da je u stanju da „zaledi sam led", čitala je stripove a ne knjige, nije znala da se Egipat nalazi u Africi. To nije smetalo da se istakne njena sposobnost da, pozirajući u crno-beloj Iv Sen Loranovoj haljini između dva ogromna slona, prenese izraz i držanje jedne egipatske kraljice, čime je doprinela nastanku možda najpoznatije modne fotografije. Dovima je instinktivno shvatala modu, bila je u stanju da uznemiri muške snove i istovremeno ženama proda odeću i ruž. Napustila je karijeru polovinom šezdesetih i kraj života dočekala radeći u piceriji, što bi za neku od savremenih manekenki bilo nezamislivo.

Lisa Fonsažrives

Druga manekenka koja je obeležila posleratni period i pedesete je Lisa Fonsažrives, Šveđanka koja je na setu upoznala fotografa Irvina Pena, svog budućeg supruga. Pen je sa Lisom, poznatom po jedinstvenom načinu izvijanja tela tokom poziranja, napravio čuvene fotografije na kojima ona nosi popularnu sirena-haljinu. Pen je, odlučivši se za set crno-belo-sivih fotografija a ne za klasično studijsko snimanje, napravio nešto drugačije i lepše od radova svojih kolega iz pedesetih godina prošlog veka. Kamila Morton, muza Džona Galijana, Lisu Fonsažrives Pen smatra prvim supermodelom. Kako se menjala moda menjale su se i muze modnih fotografa, pa šezdesetih godina prošlog veka obline na ženskom telu postaju suvišne, a u modu ulazi dečačka građa tinejdž-manekenki. Smatra se da prekretnicu u tom smislu predstavlja čuvena fotografija Vilijama Klakstona na kojoj je model Pegi Mofit u monokiniju kreatora Rudija Gernrajha. Nakon pojave Tvigi i poplave mladih mršavih devojaka u mini-suknjama, sedamdesetih godina prošlog veka kreatori i fotografi ponovo počinju inspiraciju da nalaze u oblinama, ali se od modela zahteva da zauzmu gotovo muški stav. Fotografija potpuno obučene Lize Tejlor u muškoj pozi, koju je uradio fotograf Helmut Njutn za Kalvin Klajn, najbolje je prenela duh seksualne revolucije u svet mode.

Klaudija Šifer

Klaudija Šifer

Kraj ere supermodela

Osamdesetih i početkom devedesetih godina modnim pistama i fotografijama u modnim magazinima harale su veoma ženstvene i glamurozne Sindi Kraford, Klaudija Šifer, Linda Evanđelista, Kirsti Tarlington i Naomi Kempbel, žene koje će pozivu manekenke doneti selebriti status jednak onome koji imaju rok-zvezde... sve dok se sa grandž pokretom i njime inspirisanom Džejkobsovom kolekcijom nije pojavila Kejt Mos, učinila popularnim izgled heroinske zavisnice i postala do danas aktuelna modna ikona.

Kristi Tarlington

Kristi Tarlington

Od devedesetih godina prošlog veka poziv modela postaje sve zahtevniji i sve manje je dovoljno samo imati lepo lice i telo u skladu sa trenutnim standardima. Jedan od trenutno najcenjenijih modnih kreatora, Majkl Kors, kaže da je od lepog izgleda važnije šta model ima da kaže i kako se kreće. On smatra da su lepotice jedno, a modeli drugo jer da bi uspešno iznele neku kolekciju i odeći udahnule život ove devojke moraju da imaju i dar za performans. Dakle, vreme glamuroznih super-modela je prošlo, a od modela i muza u modnoj industriji sada se očekuje da pored toga što su lepe, budu elokventne i poseduju bar malo glumačkog talenta.

Linda Evanđelista

Linda Evanđelista



Ostavite komentar

Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči