Beč – prestonica novogodišnjih proslava

Piše: Jelena Vukmirović


Sreda, 28. Decembar 2016. u 13:13


SLAVLJE UZ VALCER I ŠAMPANJAC

  • Običaj nalaže da prijatelji i poznanici po ponoći, uz čestitke, jedni drugima daruju simpatične prasiće
  • Za tradicionalno bučan i veseo doček, odnosno praznik Silvester, ovaj grad ima da zahvali papi po kom je praznik dobio ime
  • Najpoznatiji je veliki carski bal Le Grand Bal koji se održava u Hofburgu, gde su Novu godinu dočekivali i pripadnici dinastije Habsburg
  • Ljubitelje visina i dočeka na Dunavskom tornju sačekaće limuzina koja će ih uz šampanjac odvesti duž ulice Ring do samog odredišta

Sneg, bleštavi ukrasi, vatromet, šampanjac i valcer odmah posle ponoći sigurno su deo atmosfere kojoj bi se rado priključile sve Diznijeve princeze i poneka prava. Sneg je već pred vratima, gradovi samo što nisu okićeni, a vreme je skoro idealno za planiranje ovakvog novogodišnjeg dočeka, dakle odlaska u prestonicu muzike i novogodišnjih proslava, u kojoj su balske bajkovite haljine i dalje "in" – u Beč.
Glavni grad Austrije je sigurno jedini na svetu u kom postoji "novogodišnja staza" i u kome se mamurluk nakon "najduže" noći leči ranim ručkom, uz posmatranje prenosa prvojanuarskog koncerta Bečke filharmonije. Pri tom, Beč je i jedna od svetskih metropola poznatih po bučnim i veselim novogodišnjim slavljima. Za tradicionalno bučan i veseo doček Nove godine, odnosno praznik Silvester, ovaj grad ima da zahvali papi po kom je praznik dobio ime, a koji je još u četvrtom veku preporučio da se stara godina isprati uz što više veselja i buke. Naime, papa Silvester je shvatio da stanovnici ovog grada, uprkos pokrštavanju, i dalje veruju u demone, duhove i kojekakve bauke, pa je obnarodovao da je što veselija novogodišnja proslava ujedno i najsigurniji način da se pomenuta strašna bića dobro uplaše i oteraju na čitavih dvanaest meseci. Bečlije već vekovima rado prate papina uputstva, pa su ulice austrijske prestonice 31. decembra uveče pune ljudi koji idu od jednog do drugog spektakla pod otvorenim nebom, a čitav grad pretvara se u prostor za jednu veliku žurku tokom koje se neštedimice toče punč i šampanjac, ispaljuju vatrometi i bacaju petarde.

Odlazak na bal

No, pre učešća u proslavi, bila ona jedan od bečkih balova ili samo ulična varijanta, poželjno je snabdeti se figuricama ili visuljcima u obliku prasenceta, koji donose blagostanje u sledećoj godini. Običaj nalaže da prijatelji i poznanici po ponoći, uz čestitke, jedni drugima daruju ove simpatične prasiće. Sa prasićima u džepu ili tašni posetioci su spremni da se otisnu u novogodišnju noć, a grad Beč nudi zabavu prilagođenu svim ukusima. Najpre, tu su čuveni balovi, od kojih je najpoznatiji veliki carski bal Le Grand Bal koji se održava u Hofburgu, gde su Novu godinu dočekivali i pripadnici dinastije Habsburg i koji otvara sezonu balova. Doček Nove godine na carski način namenjen je, pre svega, imućnijima i uključuje gala večeru, ples i posle ponoći posmatranje nastupa najpoznatijih bečkih plesača i operskih pevača. Pored carskog bala, poznato dešavanje ovog tipa je i novogodišnji bal koji se održava u Gradskoj kući, a na kome se prvi put pojavljuju ovogodišnje debitantkinje iz visokog društva. Onima koji žele da na ovaj način uđu u Novu godinu biće potrebna i odeća u stilu sa početka teksta pomenutih Diznijevih princeza, pa će imati priliku za koju je poželjno da obuku dugo željenu pravu balsku haljinu. Nešto manje bajkovit bio bi doček na nekom od mnogih banketa sa bogatim programom, ili u nekom od bečkih hotela od kojih je najpopularniji, ali i jedan od skupljih, hotel Zaher, poznat po čuvenoj zaher torti. Popularna mesta za doček su, takođe, Rathauskeler i Gerstner Beletaž, pri čemu u Rathauskeleru novogodišnja proslava uključuje koktel dobrodošlice, meni od pet jela, plesače, muziku koja se kreće od klasičnih do modernih numera, a operski pevači izvode najpopularnije operete. U Novu godinu i ovde se ulazi uz neizbežan Štrausov valcer i čašu šampanjca. U Gerstner Beletažu goste očekuje gala večera koja se sastoji od više specijaliteta, živa muzika i mogućnost da Novu godinu dočekaju na mestu sa kog se pruža pogled na Operu.

Lilly Blog - Odlazak na bak

Slavlje na brodu

Posetioci "prestonice Nove godine" koji su skloniji avanturi, a istovremeno žele da im doček bude romantičan, mogu da biraju između dočeka na brodu na Dunavu (mirnija varijanta), ulaska u Novu godinu "na visini", u restoranu Dunavskog tornja, uletanja u 2014. godinu brzinom Carskog voza i novogodišnje proslave s pogledom iz jedne od gondola velikog bečkog panoramskog točka.
Ljubitelje visina i dočeka na Dunavskom tornju sačekaće limuzina koja će ih uz šampanjac odvesti duž ulice Ring sve do samog odredišta. Posle malo duže vožnje liftom posetioci će se naći u restoranu iz kog će, ne ustajući od stola, moći da uživaju u pogledu na katedralu Svetog Stefana, veliki panoramski točak i Dunavsko ostrvo, a u ponoć i u čuvenom vatrometu koji će takoreći "pod njihovim nogama" obasjati Beč. Posle prve čaše šampanjca u Novoj godini program se nastavlja uz ples i muziku, a traje sve do tri ujutro, kada po posetioce dolazi limuzina koja ih vraća do hotela.

Lilly Blog - Slavlje na brodu

Vozom u novu godinu

Oni koji se odluče da u 2014. uđu vozom imaće priliku da se provozaju vernom kopijom nekadašnjeg carskog voza Franca Jozefa i carice Elizabete. Sjaj nekadašnje monarhije dočaraće vagoni uređeni u stilu tog vremena. U vagonu koji nosi ime carice Elizabete (Sisi) preovladava njena omiljena boja – plava, dok ostalim vagonima dominiraju boja zlata i tamno zelena. Voz je opremljen italijanskim nameštajem u stilu epohe i ukrašen portretima carske porodice. Tačno u ponoć ovaj luksuzni voz zaustavlja se na mostu sa koga se lepo može videti vatromet, a prve trenutke nastupajuće godine putnici će proslaviti uz Štrausov valcer, dok se bukvalno budu nalazili iznad "lepog plavog" Dunava.
Ipak, u Beču kažu da oni koji se nisu provozali velikim panoramskim točkom u ovom gradu nisu ni bili, pa je jedan od interesantnijih novogodišnjih dočeka upravo u nekoj od gondola ove gradske znamenitosti. Popularni točak je izgrađen u čast zlatnog jubileja cara Franca Jozefa I, spaljen je tokom Drugog svetskog rata i potom već 1945. godine rekonstruisan u punom sjaju. Točak je opremljen i luksuznim gondolama-kabinama, od kojih neke nude "putovanje" u stilu 1897. godine i mogućnost organizacije proslava za manji broj ljudi, što ispijanje prve čaše šampanjca u Novoj godini, uz uživanje u panorami sjajno ukrašene austrijske prestonice, čini još privlačnijim.

Žurka na otvorenom

Uprkos svemu ovome, ljubitelji aktivnijih i bučnijih proslava i oni sa ne baš dubokim džepom sigurno će se odlučiti da krenu "novogodišnjom stazom" i ponoć dočekaju na ulicama Beča kao deo velike žurke pod otvorenim nebom. Na putu od jedne do druge novogodišnje atrakcije, od Gradske kuće do Tajnfalštrase, Frejunga i Hoher Markta, posetioci ove velike žurke zastaju pored nekog od mnogobrojnih štandova, ne bi li probali neki od specijaliteta i popili čašu šampanjca ili punča. Nešto pre ponoći kreće se ka katedrali Svetog Stefana, gde će se sačekati odbrojavanje i dočekati Nova godina. Neposredno pred završetak stare godine muzika se zaustavlja i počinje odbrojavanje koje dostiže vrhunac zvonjavom dvadeset jednu tonu teškog zvona "Pumerin" sa zvonika katedrale. Odmah posle ponoći počinju prvi taktovi Štrausovog valcera i slavlje se nastavlja. Kako bi godina dobro počela, a zli duhovi bili što bolje oterani, novogodišnja žurka na ulicama Beča nastavlja se do ranih jutarnjih sati. Lilly Blog - Žurka na otvorenom



Ostavite komentar

Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči