Piše: Vesna Brzev Ćurčić, psihoanalitičar
Petak, 08. Januar 2016. u 12:40
Važan je način na koji biramo svoje partnere, odnosno da li od njih tražimo da apsolutno budu ono što je naš model ili prihvatamo i mala odstupanja
’Ajd sad da vidimo, ko zna priču o Pepeljugi? Hm, koliko vidim svi. Ali, postoji i druga strana te priče, ili bar kraja bajke, ako vam se tako više dopada. Kraj je da su posle svi živeli srećno do kraja života. Prvo, sumnjivo mi je uvek ono „svi”, a drugo – šta bi sa cipelicom?
Bajke i služe da nam probude maštu, pošalju poruku nade da za sve nas postoji bolja budućnost, da svi na kraju dobijemo šta smo zaslužili, da nas nauče dobrom, kazne zlo. Međutim, znate i sami, nije baš uvek tako. Moram da dodam, nije baš da ponekad i sami ne napravimo dar-mar od svog života. Pođimo od cipelice naše Pepeljuge.
Odmah da kažem, svim srcem navijam za Pepeljugu. Da nije izgubila cipelicu, princ sigurno ne bi imao načina da je pronađe. A onda, da njena noga nije skliznula u cipelicu, princ bi opet ostao praznih rukava. Ostalo mi je nejasno – da li je princ bio mudar, pa je predvideo da će biti i onih koji će silom pokušavati da se prilagode cipelici, ili su mudri bili njegovi ministri. Za priču ni to nije važno. Važno je da je cipelica našla svoju vlasnicu. Može i obrnuto.
Zapitajmo se sada koliko puta je svako od nas pokušavao da za sebe nađe osobu koja bi „skliznula” u naš život, kao Pepeljugina noga u cipelicu. Znam da je bilo pokušaja, pretpostavljam i promašaja. Sigurna sam i uspeha. Ono što uvek budi pažnju je način na koji biramo svoje partnere, odnosno da li od njih tražimo da apsolutno budu ono što je naš model ili prihvatamo i mala odstupanja. Ne zalažem se ovde za podvale tipa maćehinih ćerki, koje su po svaku cenu želele da stanu u cipelicu. Govorim o nečem drugom, o tome koliko mi „guramo” druge u naš kalup, šablon, život, ne uzimajući u obzir njihove kapacitete, volju.
Koliko puta ste čuli da se neko žali kako zaista ne zna način na koji može više da udovolji potrebama i željama partnera? Verujem često. Takve žalbe nisu ogovaranja niti kuknjava, one su pokušaj takve osobe da nađe odgovornost u sebi i vidi u čemu još može da se prilagodi da bi postao idealan partner. U igri su, kao i uvek, dvoje: onaj ko traži da mu se svako prilagodi i onaj ko se prilagođava po svaku cenu.
Odlično, reći ćete. Da li? Kompromis je neophodan, u tome se svi slažemo, ali kompromis po koju cenu ili na čiju štetu, pitanje je sad? Kompromis podrazumeva odustajanje od nečega što nama nije važno, ali je onom drugom i te kako bitno, i obrnuto. Ne podrazumeva da „ja predlažem, a tako će i biti”. Da li se neko u svemu ovome prepoznaje?
Motivi za to da neko zahteva da sve bude po meri „cipelice” mogu da budu različiti. Ima među nama nesigurnih koji u tome da je sve pod njihovom kontrolom, nalaze svoj mir. Kontrolori nisu uvek ljudi koji ne uvažavaju druge. Oni mogu da budu i to, ali su češće osobe nedovoljnog samopouzdanja i samovrednovanja koje kontrolom nadoknađuju. U ovoj grupi ljudi mogu da se nađu i oni koji imaju precenjenu ideju o tome kako je jedino njihov model prihvatljiv, po mogućstvu za sve, kako nema manu i kako nema razloga da ga drugi ne slede.
Motivi onih koji se prilagođavaju svemu, takođe mogu da budu različiti. Ima ljudi koji jednostavno ne mogu da podnesu bilo kakvu konfrontaciju, nesporazum, neizvesnost, napetost. Da bi to izbegli, pristaju gotovo na sve. Ponekad to može da zvuči kao „Ma, nema veze”, ponekad kao „Ma, nije me briga”, a ponekad kao „Vidi kakvu žrtvu činim”. Rekoh, može da zvuči. Ispod toga što odzvanja, ipak se krije izbegavanje nečega sa čim osoba ne može da izađe na kraj. Liči na liniju manjeg otpora, a ipak nije. Otpora tu zapravo i nema. Neki se prilagođavaju zbog krajnje utilitarnih razloga. Tako je jednostavnije, lakše, onaj ko postavlja uslove preuzima odgovornost, a samim tim je lakše navaliti na njegova pleća i osećanje krivice. Svi mi znamo kako je teško živeti s tim osećanjem. E, ali ima i onih koji se ponašaju kao kameleoni. Menjaju uverenja po potrebi. „Volj” vam mala cipelica, „volj” vam velika. Na usluzi. Takvi su najmanje autentični kao ličnosti, ako uopšte i može da se upotrebi taj izraz.
Šta se onda, u stvari, događa? Odredimo kakav Neko treba da bude. Onda nađemo Nekog i krenemo da mu „uzimamo meru”. Možda bi bilo bolje da je ovakav...hm? Ne, ne, možda ovakav...hm? I tako redom. I taj Neko krene da ulazi u našu „cipelicu”. Kad ono... ili je tesna, ili preširoka, nikako taman. Kao što znate, ima veštih obućara koji mogu da prošire ili suze obuću, bar se tako reklamiraju. Ali, verujte mi na reč, nema takvog stručnjaka koji može, niti mu pada na pamet, da proširi ili suzi dušu. Šta onda?
Pitanje je za obe strane.
Da li ćemo prihvatiti nekog ko nije idealan po našim merilima ili ćemo doživotno tragati za idealom? U poverenju, ideal ne postoji, jer da postoji već bismo ga pokvarili. Drugi ekstrem je prihvatanje bilo čega. Zašto bismo to radili. Čini se optimalnim da prihvatimo osobe kakve one jesu, da pokušamo da nađemo neku vrstu kompromisa u onome u čemu nismo jedni za druge optimalni i da pokušamo, kroz dijalog, razumevanje i ljubav, da nađemo zajednički jezik. Nešto kao aritmetičku sredinu.
A kakva je onda pozicija onog ko je odabran? Ne predlažem, čak sam protiv toga, da pokušavate da ugurate nogu u cipelu koja nije vaš broj. Ili će vas žuljati, ili će vam spadati. Čist višak nepotrebnog iskustva. Sigurna sam da ne želite ni jedno od tih iskustava. Setite se samo fantastičnog crtanog filma Volta Diznija „Pepeljuga” i zlih maćehinih ćerki. Kako su samo bolan izraz na licu imale, pokušavajući da se udenu u cipelicu. Nekad to bude bolno, nekad tragično, a nekad i smešno. Dakle, ne dozvolite da budete neko ko se stavlja na probu. Vaše je pravo podjednako.
Ako mene pitate, najpoštenije je da se cipelica skloni, da svako ponudi sve što ima na svom repertoaru, pa ako su dve osobe komplementarne onda... će i živeti srećno do kraja života.
P.S. Cipelice možete da probate ako baš taj Neko poželi da vam ih kupi nekim povodom. Gledajte da vam budu „taman”.
Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović
