Kraljice i kraljevi drame

Piše: Vesna Brzev Ćurčić, psihoanalitičar


Ponedeljak, 19. Jun 2017. u 12:51


  • Dete ne treba osujećivati u svemu što želi, ali neke želje mogu malo da se odlože ili jednostavno ne zadovolje. Nemogućnost tolerisanja frustracije postaje idealna podloga za buduću Kraljicu drame
  • Sasvim je izvesno da odigravanje osećanja ne dovodi do rasterećenja, dakle ne dovodi do umirenja
  • Ma kako izgledalo da su ove osobe obuzete samo "glumom", one su u osnovi sa osećanjem nezadovoljstva, tuge, često i depresije
  • Muškarce ne zovu kraljevima drame, ali se radi o istoj strukturi ličnosti i nekim karakteristikama koje je određuju
  • Okolina može da podstiče, svesno ili nesvesno, ovakva ponašanja. Okretanje reflektora na ovu vrstu ponašanja -̶ potkrepljuje ponašanje
  • Da bi se osećaj ugroženosti, neshvaćenosti, potrebe da se svet kontroliše kroz dramu smanjio -̶ potreban je rad na sebi

Postoji jedno carstvo... u kome caruju Kraljice drame. Popularno i ne baš mnogo srpski, zovu ih još "Drama Gueen". Nije sasvim korektno da se isključivo žene ovako nazivaju, jer među ovim "krunisanim" glavama ima i muškaraca. Njih ne zovu kraljevima drame, ali se radi o istoj strukturi ličnosti i nekim karakteristikama koje je određuju. Otkuda ovaj fenomen?

Postoje medicinski zapisi od pre naše ere u kojima su se, pod drugim imenom, pojavljivali opisi ovakvih osoba. Dakle, nije izum savremenog doba. Jezik koji je korišćen odgovarao je jeziku ondašnjih savremenika, ali je opis bio gotovo identičan sadašnjem. S druge strane, ovaj fenomen, sem što je večit, nije karakterističan samo za zapadnu civilizaciju. Ima ga svuda gde ima ljudi, samo ne znamo kako ga gde nazivaju. Osnova je ista: potreba da se u svemu vidi drama, da se od svega napravi drama i da se na taj način mobiliše okolina koja se onda gotovo utrkuje u tome da ovoj osobi pruži podršku, razumevanje i pomoć.

Lilly Blog - Kraljice i kraljevi drame - Uvod

Bez podsmeha

Ovakav status ume da izazove podsmeh. Ma šta mislili, ovo nije pravedno. Da pojasnimo.

Neke od ovih osoba pripadaju onoj grupi koja je rasla u uslovima u kojima nije bilo apsolutno nikakvog osujećenja. Na naznaku makar i najmanjeg osujećenja, reaguju dramatično. Nema tolerancije na frustracije ni u naznakama. Ljute su, plaču, loše im je, samo što ne padnu u nesvest, sve je strašno. Dozirane, male frustracije potpomažu psihički razvoj dece. To nikako ne znači da treba dete osujećivati u svemu što želi, ali neke želje mogu malo da se odlože, zamene nečim prikladnijim ili jednostavno ne zadovolje, ukoliko roditelji smatraju da to nije dobro za dete. Npr. želja deteta da gurne prstić u utikač. Nemogućnost tolerisanja frustracije, dakle, postaje idealna podloga za buduću Kraljicu drame.

Neke od ovih osoba su pak bivale izložene stalnim osujećenjima. To je drugi kraj spektra. Na njih roditelji nisu obraćali onu vrstu pažnje koja deci govori o tome da su važna, voljena, prihvaćena. Ta vrsta roditeljske pažnje omogućava osećanje sigurnosti u svetu koji iz dečje perspektive nekada deluje pomalo zastrašujuće. Kako do pažnje ne dolaze na adekvatan i uzrastu primeren način, ova deca razvijaju ponašanja koja često kod odraslih provociraju ljutnju, pa i bes. Npr, dete koje poplavi ispred prodavnice igračaka neutešno plačući jer roditelj odbija da mu nešto kupi, pravi je primer toga. Ovakva deca nauče da je prirodno da se do cilja dolazi uz pravljenje velike drame.

Teatralni pritisak

Teatralno ponašanje vrlo liči na histerično. Kao što znamo, histerija nije isključivo ženska karakteristika. Ona je univerzalna, ne poznaje rodnu pripadnost. Teatralnost se ogleda u tome što se ceo svet posmatra kroz oči jednog dramaturga koji pravi svojevrsnu predstavu u kojoj sam određuje uloge, kostime, scenu i režiju. Nekada i muziku.

Ovakvo ponašanje može da bude simpatično kada je neko baš mali. Privuče pažnju odraslih koji to tumače dečjim ponašanjem, da bi kasnije dobilo kvalifikaciju detinjastog. Naime, deca znaju da budu teatralna. Setimo se samo njihovih prvih recitacija, kada uhvate vazduh i u jednom cugu izgovore svoje dve-tri strofe. Ili kada pevaju, upinjući se iz sve snage da zadovolje slušaoce. Mnogo toga što je na repertoaru male dece zaista je vrlo simpatično i primereno zrelosti i uzrastu. Prestaje to da bude kada više, ni po jednom osnovu, nismo deca.

Lilly Blog - Kraljice i kraljevi drame - Teatralni pritisak

Glumatanje

Nije retkost da se i dečja ponašanja shvataju kao "glumatanje". Nekada preteraju. Ovo preterivanje je karakteristika kraljica i kraljeva drame. Sve je prenaglašeno, od osećanja koja se trude da prenesu, do načina na koji to odigravaju. Ono što se prenosi na druge je potreba nosioca krune da ih drugi shvate ne samo ozbiljno, nego dramatično. Njihovo okruženje je tako u funkciji njihovih potreba.

Naravno, ima mnogo manipulacije, doduše ne baš svesne, u ovim teatralnim ispadima. Manipulacija se ogleda u tome što se od okoline očekuje bezrezervnost u svemu. Oni su tu kao deo dekora, publika koja nema pravo na negodovanje, okruženje koje mora da pruži utehu i razumevanje i pre svega bude svedok osećanja koja su tako dramatična. Kao da osećanja ne bi bila dramatična da nema okruženja. Ono je uslov bez koga se ne može.

Lilly Blog - Kraljice i kraljevi drame - Glumatanje

Patnja i depresija

Davno je prošlo doba nemih filmova u kojima su gotovo sve glumice bile kraljice drame. Takvo je bilo vreme i takvi su bili zahtevi. Teatralnost u pokretima, mimici, čak i pratećoj muzici, zaista verno oslikava ono što na svakodnevnom planu vidimo kod kraljica drame. Lako zanošenje u hodu, klonulost na ruke partnera, prolazni gubitak svesti, neutešni jecaji, sve to mobiliše osećanja drugih.

Kraljice drame nemaju drugih očekivanja. Njima je dovoljno da budu centar zbivanja, da sa njihovim osećanjima postoji empatija, po mogućstvu i simpatija. Ima razlike u ovim osećanjima, zato su i izdvojena.

Okolina može da podstiče, svesno ili nesvesno, ovakva ponašanja. Okretanje reflektora na ovu vrstu ponašanja -̶ potkrepljuje ponašanje. Postavlja se pitanje razloga za ovakvo potkrepljenje. Sasvim je izvesno da odigravanje osećanja ne dovodi do rasterećenja, dakle ne dovodi do umirenja. Može samo da ga intenzivira, dâ mu još dramatičniju notu i obezbedi beskrajnost u odigravanju. A osoba i dalje trpi.

Da, dobro ste pročitali. Ove osobe zapravo trpe. Ma kako izgledalo da su obuzete samo "glumom", one su u osnovi sa osećanjem nezadovoljstva, tuge, često i depresije. Odigravanje pomaže neku vrstu odlivanja ovih osećanja, ali nikada u toj meri da ih sasvim oslobodi.

Kada okolina zanemari ova ispoljavanja, ona mogu da poprime i neki drugi oblik. Nekako to sve dođe na isto. Pitamo se, zbog čega onda kraljice drame imaju i dalje potrebu da dominiraju porodičnom i društvenom scenom? Zbog toga što uvek postoji nada da će se nešto ovim rešiti.
Nije ni retkost da se ovakvi postupci završe onako kako je završio čobanin u priči o čobaninu i vuku. Znate je? Čobanin je stalno uzbunjivao selo vičući da nailazi vuk koji će poklati stado. Seljani se daju u trk, vuka nigde. Pa tako nekoliko puta. Kada se vuk stvarno pojavio, čobanin je uzalud dozivao. Niko mu više nije verovao. Da li vas to podseća na priču od malopre?

Lilly Blog - Kraljice i kraljevi drame - Patnja i depresija

Kako god, nije lako ni kraljicama drame u njihovim kraljevstvima, ali ni njihovim podanicima koji se često osećaju zatočenim u ovu beskonačnu priču. Konačno, ne postavlja se pitanje samo lakoće življenja sa ovim osobama i njima samima sa sobom, nego kvaliteta života. Da bi se osećaj ugroženosti, neshvaćenosti, potrebe da se svet kontroliše kroz dramu smanjio -̶ potreban je rad na sebi. Mnogi ne vole ovaj izraz, među njima sam i ja, ali to je tačno. To ne mogu same, mogu uz pomoć onih koji ih vole tako da ih ne kritikuju nego im pomognu da shvate simboliku njihovog ponašanja. Pomoć stručnjaka koji će im pomoći da nađu uzrok a onda i otklone ispoljavanja, takođe je dragocena.

Ne gubi se ovim kraljevstvo. Naprotiv, tako se stiče osećaj vladanja sobom na način koji ne ugrožava nikoga. Kud ćemo više od toga? Vrlo je važno, za kraj, napomenuti da su najveći pokretači svega upravo žene koje deluju bespomoćno, nejako, koje su prestravljene životom koji ne znaju da vode same, traže podršku i pomoć čak i… da otvore vrata i izađu iz tog začaranog teatralnog sveta. U tom smislu pomoć im je zaista potrebna.



Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči