Kratka istorija muške elegancije

Piše: Milan Vukelić


Petak, 15. April 2016. u 13:36


Od Kerija Granta do Džegera

Bo Bramel, dendi i najbolje obučen čovek u Londonu 19. veka govorio je: Kravatu nekad možete nositi čak i ako vam se ne nosi!

  • Kod drugih muškaraca, postojao je muškarac i postojalo je odelo koje nosi. To se nije desilo Keriju Grantu, njemu je stil bio isto što i koža
  • Poput svog uzora lorda Bajrona, Džeger i Ričards su bili simbol spajanja opasnog i dendijevskog
  • Još od Majkla Daglasa u filmu "Volstrit", pa do Leonarda di Kaprija u "Vuku s Volstrita", prizor muškarca u skrojenom odelu, sa tregerima i savršeno zalizanom kosom ostao je simbol moći

Šta danas znači biti "dobro obučen muškarac?" Čitajući novine, neko bi kao iz topa odgovorio – metroseksualac! Ali, kako smo došli dotle? Kako je aseksualni, bezlični tip iz reklame postao ikona stila? Možda je vreme da se podsetimo slavnih muškaraca koji su istinski umeli da nose odeću. A ne da odeća nosi njih.

Najbolje odeven čovek u Londonu

Borba za muško modno oslobađanje duga je i trnovita. Zapadna civilizacija nametala je obrazac po kojem je na ženama da budu lepe, a na muškarcima da ih zbog toga vole. Ali, postojali su, i dalje postoje, hrabri i lepi muškarci koji na tako pojednostavljenu podelu uloga ne pristaju. Kakav je šok u stegnutom viktorijanskom Londonu moralo izazvati ponašanje Boa Bramela, oficira, kriketaša i diplomate! "Najbolje odeven čovek u Londonu" umeo je da se oblači i po pet sati, a izgled i šarm je koristio da bi napredovao na društvenoj lestvici. Današnji muškarci verovatno ne znaju koliko duguju ovom dendiju iz 19. veka, koji je, između ostalog, uveo "pravilo" o obaveznom nošenju kravate uz košulju. Evo jednog detalja koji dosta govori o ljudima koji imaju stila: Kravatu nekad možete nositi čak i ako vam se ne nosi!

Upravo u tom detalju krije se ključ razumevanja dobrog oblačenja muškaraca kroz vekove, pa i danas. Naime, reč je o oslobađanju. A oslobađanje nije obavezno skidanje lanaca društvenih konvencija, što bi se u slučaju mode moglo poistovetiti sa razgolićavanjem, nego večito određivanje novih stilova. Zato nikako nije kul nositi samo japanke, bermude i majicu s logom poznatog brenda, ali će zauvek biti kul da izgledate kao holivudska zvezda, poput legendarnog Kerija Granta.

Stil kao koža

"To je pomalo misterija", kaže Eva Mari Seint, koja je igrala zajedno s Kerijem Grantom u filmu "Sever–severozapad". "I drugi muškarci su nosili odela. Ali, kod drugih muškaraca, postojao je muškarac i postojalo je odelo koje nosi. To se nije desilo Keriju Grantu. Njemu je stil bio isto što i koža", kaže ona.

Bez obzira na to da li je reč o savršeno skrojenom "Kilgur" odelu ili prvom komadu na koji je naleteo u prodavnici "Braća Bruks", Keri Grant je svoja odela nosio sa nezapamćenom lakoćom i postao uzor uglađene muževnosti 20. veka.
To, naravno, ne znači da bi svako trebalo da izgleda kao kopija Kerija Granta.
Može da izgleda i kao sušta suprotnost, poput Vudija Alena. Neurotični njujorški genije izgradio je tokom decenija stil koji bi neko lako otpisao kao štreberski šik, a zapravo savršeno odražava Vudijevu ličnost. I – upalilo je. Danas mnogi dizajneri kopiraju elemente vudijevskog izgleda, od sakoa sa "zakrpljenim" laktovima, preko pantalona navučenih iznad pupka, do neizbežnih upadljivih naočara.

Lilly Blog - Kratka istorija muške elegancije - Vudi Alen

Vudi Alen

Nije takav izgled, međutim, odgovarajući za sve. Prosečan muškarac mnogo će se lakše i radije odlučiti da uzore u ponašanju i izgledu traži kod malo drugačijih autora i glumaca. Spisak je zaista impresivan – od holivudskoh "Rat Packa" sa Hemfrijem Bogartom, Frenkom Sinatrom i Dinom Martinom, preko Pola Njumena i Klinta Istvuda, do evropskih zavodnika kao što su Žan Pol Belmondo ili Marčelo Mastrojani. Oni su najčešće igrali opasne likove, ponekad s one strane zakona, ali su izgledali prokleto kul dok su pljačkali sve te banke, pucali na policiju, ili se tukli u kafani.

Belmondova uloga Mišela u Godarovom klasiku "Do poslednjeg daha" smatra se ključnom za promenu percepcije onoga kako glavni muški lik u filmu treba da izgleda. Zbogom ukočenim tipovima u odelima i sa šeširima! Novi glavni lik je otelotvorenje buntovničkog duha francuskog novog talasa. Posledice ovih promena bile su dalekosežne. Mnogi današnji holivudski lepotani, poput Rajana Goslinga ili Toma Hardija, dosta toga duguju prethodnicima kao što su Stiv Mekvin ili Hemfri Bogart.

Lilly Blog - Kratka istorija muške elegancije - Žan Pol Belmondo

Žan Pol Belmondo

Jedan je Stiv Mekvin

Jer, niko ne ume da nosi kožne jakne kao Stiv Mekvin, koji je na uštogljene holivudske partije znao da bane obučen kao da ga je poplava izbacila, a da opet izgleda bolje i više kul od bilo koga tamo. Mekvin je uz Marlona Branda i Džejmsa Dina do savršenstva doveo izgled koji su sa sobom doneli buntovnici bitnik generacije pisaca, i to se poklopilo sa pojavom koja će uskoro kao uragan počistiti sve pred sobom – rokenrolom.

Sa rok zvezdama je stvar malo drugačija. Oni su rušili sve tabue, pa i one koji se smatraju opšteprihvaćenim unutar njihove sopstvene kontrakulture. Mik Džeger i Kit Ričards iz "Rolingstonsa" u tom su smislu podjednak uticaj imali na ukupan izgled kao i na muziku koju su slušali klinci u poslednjih 50 godina. Otud svi ti supermodeli oko njih. Otud su svim uticajnim dizajnerima današnjice puna usta Džegera i Ričardsa.

Lilly Blog - Kratka istorija muške elegancije - Mik Džeger

Mik Džeger

Dilan, Koen, Vejts

U čemu je trik? Poput svog uzora lorda Bajrona, Džeger i Ričards su bili simbol spajanja opasnog i dendijevskog. "Njihov 'look' je počeo kada je svet krenuo da se menja. A svako je hteo da izgleda kao oni ako je želeo da bude bajronski tip, da ima seks ili da bude odmetnik. Ostalo je istorija", kaže Majkl Lindzi-Hog, reditelj filma "The Rolling Stones Rock and Roll Circus".

Rokenrol, međutim, nije samo pobuna radi pobune. Za najveće autore ove muzike to je pitanje ličnog stava i umetničkog integriteta. Postoje li bolji primeri za to od imena kao što su Bob Dilan, Leonard Koen ili Tom Vejts? Svaki je na svoj način muziku pratio i osobenim stilom oblačenja i načina na koji se ta odeća nosi. Ne ume svako da tamne naočare i uske pantalone nosi kao što je to umeo Dilan početkom '60-ih. Većina ljudi bi izgledala smešno u Vejtsovim poderanim cipelama i odrpanoj odeći dostojnoj svakog "hoboa" sa železničkih stanica iz američkih bespuća. Neko bi u odelima Leonarda Koena izgledao kao pogrebnik, ali ne on; pogledajte samo omot njegovog najnovijeg albuma "Popular Problems" – Koen u tamnom odelu, sa kragnom na pruge, sa šeširom i štapom izgleda kao otelotvorenje Stila.

Lilly Blog - Kratka istorija muške elegancije - Leonard Koen

Leonard Koen

Besprekorni Feri

Kod muzičara stil nekad ume na izvestan način da nadvisi i samu muziku. Brajan Feri je za mnoge muškarce koji su se formirali osamdesetih godina i danas ostao pojam stila. "Drugi bendovi su hteli da uništavaju hotelske sobe, a mi smo hteli da ih preuredimo", rekao je Feri u vreme dok je predvodio "Roxy Music". Uvek u besprekorno skrojenom odelu, sa lakovanim cipelama i u pozi blage nezainteresovanosti, Feri je postao neočekivani seks simbol i izvršio je uticaj i na jednog Dejvida Bouvija.

Na drugoj strani univerzuma u odnosu na rokenrol i bitnik buntovnike su političari, tajkuni i bankari, moćni ljudi koji drmaju svetom, ali i određuju standarde u oblačenju.

Manekeni sa Volstrita

Može delovati neobično, ali izgled brokera na njujorškoj berzi uspeva već decenijama da opstane na listi poželjnih u muškoj modi. Još od Majkla Daglasa u filmu "Volstrit", pa do Leonarda di Kaprija u "Vuku s Volstrita", prizor muškarca u skrojenom odelu, sa tregerima i savršeno zalizanom kosom ostao je simbol moći.

Kada se govori o velikoj količni novca i izgledu koji ga odražava, nemoguće bi bilo preskočiti Đanija Anjelija, legendarnog šefa Fijata i tvorca veoma osobenog stila odevanja. Sa njegovim izgledom pauna, u preskupom odelu, "kartijeovim" satom prebačenim preko ruba košulje i kravatom izbačenom preko džempera i prsluka, više mu je odgovarao nadimak "Kralj Italije" nego onaj drugi – l'Avvocato (advokat).

To se donekle odnosi i na "look" koji su gotovo fanatično negovali i Kenedijevi, američka "kraljevska" porodica. Iako su kao lideri Demokrata slovili za perjanice liberalne politike i ostali miljenici levih liberala, njihov stil je uvek bio iznenađujuće konzervativan. Tako je ostalo zabeleženo da je i Lindon Džonson tokom kampanje za predsednika tražio da mu donesu odela kakva su Kenedijevi kupovali u čuvenoj londonskoj krojačkoj ulici Sevil Rou, ali bez mnogo efekta. Nije Džonson umeo ta ista odela da nosi ležerno i otmeno kao Kenedijevi, koji su konzervativini izgled negovali i u "opuštenoj" varijanti – kaki pantalone i jednostavni džemperi.

Lilly Blog - Kratka istorija muške elegancije - Leonardo di Kaprio

Leonardo di Kaprio

A kako da čovek postane više Kenedi, a manje Lindon Džonson? Dizajner Tom Braun, koji danas pravi odeću inspirisanu izgledom dinastije Kenedi, kaže da je tajna u jednostavnosti i suptilnosti.

"Tokom poslednjih 50 godina, kad god se moda udaljavala od izgleda Kenedijevih, to je obično bila greška", kaže on.

Keruak i Ginzberg

Pisci poput Džeka Keruaka i Alena Ginzberga doneli su u literaturu dah slobode za kojom je cela generacija čeznula, a to je osim književnih imalo i modne implikacije. Kada pogledate Keruakove fotografije iz tog doba, jasno vam je odakle potiče današnje shvatanje kul izgleda. Farmerke i pohabane cipele ili kaubojske čizme, uz majicu s kratkim, pritom malo zavrnutim rukavima, farmerke i cigareta u uglu usana – to je arhetip kul muškarca.



Ostavite komentar

Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči