Preduzmite korake ka zdravijem životu

Piše: doc. dr Nenad Dikić


Petak, 01. Jul 2016. u 15:48


Šta treba da znamo o transmastima?

Samo oni koji unose masti odgovarajućeg kvaliteta i u umerenoj količini mogu da očekuju da će smanjiti rizik od pojave nekih oboljenja. Odrastao čovek ne bi trebalo da unosi više od 35% masti u odnosu na ukupan kalorijski unos

  • Sve ono što ste čuli o štetnosti masti višestruko važi i za transmasti, koje po mnogima spadaju u najštetnije od svih. Procenjuje se da godišnje u SAD dovode do 30.000 smrtnih slučajeva
  • O značaju problema govori i podatak da je godišnja vrednost tržišta ulja i masti preko 120 milijardi evra i da 6,5 milijardi ljudi konzumira oko 120 miliona tona, što je oko 20 kg ulja i masti godišnje po stanovniku
  • Transmasti mogu povećati insulinsku rezistenciju i tako dovesti do pojave ili pogoršanja dijabetes melitus tipa II
  • Američka administracija za lekove u 2016. godini najavila je nultu toleranciju prema transmastima, što će verovatno uticati na njihovo potpuno izbacivanje iz ishrane

Izveštaji u poslednjoj deceniji pokazuju da je 71% žena i 62% muškaraca u Americi gojazno, a slično je i u većini drugih delova razvijenog sveta. Ako se u proseku skoro svaki drugi lekarski pregled završi savetom da je neophodna redukcija telesne težine, onda priča o mastima postaje još važnija, pogotovo o onim mastima koje spadaju u najmanje poželjne u našoj ishrani, transmastima. Pravilno je reći "transmasne kiseline". Međutim, izraz "transmasti" upotrebljen je zbog opšteprihvaćenog naziva u svetu "trans fat".
Imajući sve to u vidu, neophodno je više pažnje posvetiti edukaciji o ishrani.

PITANJE UMERENOSTI

Godišnja vrednost tržišta ulja i masti je preko 120 milijardi evra, a 6,5 milijardi ljudi konzumira oko 120 miliona tona, što je oko 20 kg ulja i masti godišnje po stanovniku. Masti se nalaze u hrani i biljnog i životinjskog porekla. Iako je većini ljudi poznato da su masti štetne, one predstavljaju nezamenljiv izvor energije. Bez njih nije moguće apsorbovati neke vitamine (A, D, E, K). Naše ćelije bez masti ne bi imale ćelijsku membranu, niti bi mogle da funkcionišu, a ne bi postojali ni neki hormoni. Tako je odgovor na pitanje o štetnosti masti, kao i kod drugih stvari u životu, pitanje umerenosti.

Samo oni koji unose masti odgovarajućeg kvaliteta i u umerenoj količini mogu da očekuju da će smanjiti rizik od pojave nekih oboljenja. Odrastao čovek ne bi trebalo da unosi više od 35% masti u odnosu na ukupan kalorijski unos. Kod dece i mladih maksimalni procenat može da bude i malo veći, ali ne veći od 40%.

Hrana životinjskog porekla sadrži najviše zasićenih masnih kiselina (meso, mleko i mlečni proizvodi, kolači itd.). Mononezasićene masne kiseline koje su preporučljive za korišćenje u ishrani nalaze se u manjem broju proizvoda i ulja (tipičan predstavnik je maslinovo ulje). Polinezasićene masne kiseline nalaze se npr. u suncokretovom ulju, koje se kod nas najviše koristi.

Dakle, prilikom unosa namirnica treba birati one koje sadrže kvalitetne masnoće, jer nisu sve podjednako zastupljene u različitim uljima i hrani.

U traganju za mastima sa poželjnim karakteristikama (čvrste na sobnoj temperaturi, lako se razmazuju, tope u ustima i daju pored glazure i prijatan ukus), ljudi su dobili, kao neželjeni nusprodukt, štetne transmasti. Četrdesetih godina prošlog veka činilo se da je dobijen izuzetan proizvod – margarin.

Koliko je problem prisustva transmasti u hrani dobio na značaju najbolje pokazuje lista gde se sve transmasti nalaze – počev od ulja korišćenog za fritezu i određenih vrsta margarina, pa do kolača, peciva, pića, gotove hrane, raznih grickalica, bombona itd. One su toliko rasprostranjene da ih prosečan Amerikanac dnevnom ishranom unosi oko 5,8 grama na dan, a kuriozitet je da samo jedna krofna (3,2 g transmasti) i pomfrit (6,6 g transmasti) sadrže više od 10 grama transmasti, što kod većine Amerikanca predstavlja uobičajenu ishranu. Prema podacima Roacha i saradnika 1995. godine, transmasti su činile 4-12% prosečnog unosa masti u SAD.

Pitanje umerenosti

ŠTETNOST PO ZDRAVLJE

U suštini, sve ono što ste čuli o štetnosti masti višestruko važi i za transmasti, koje po mnogima spadaju u najštetnije od svih. Procenjuje se da godišnje u SAD dovodu do 30.000 smrtnih slučajeva.

One su jedan od potencijalnih uzroka nastanka ateroskleroze, jer utiču na povećanje nivoa ukupnog holesterola u krvi i povećanje nivoa frakcije LDL ("loš" holesterol), a snižavaju HDL ("dobar" holesterol), povećavaju lipoproteine i trigliceride, a utiču i na povećanu sintezu velikog broja zapaljenskih faktora, kao što su IL-6, TNF i CRP. Ako znamo da visok unos transmasnih kiselina može doprineti i nastanku endotelijalne disfunkcije, onda je očigledan doprinos unosa transmasnih kiselina na nastanak kardiovaskularnih bolesti, pre svega infarkta miokarda i mozga.

Transmasti mogu povećati insulinsku rezistenciju i tako dovesti do pojave ili pogoršanja dijabetes melitus tipa II. Postoji veliki broj studija koje ukazuju na povezanost povećanog unošenja transmasti sa obolevanjem od određenih vrsta karcinoma, kao i sa depresijom, pa čak i gubitkom ploda kod trudnica. Sveobuhvatni uticaj masti, odnosno transmasti, treba posmatrati kao fenomen ledenog brega, jer ono što o njima znamo predstavlja samo vrh.

Štetnost po zdravlje

MEĐUNARODNE PREPORUKE O UNOŠENJU MASTI I TRANSMASTI

Dijetetske preporuke za Amerikance 2005. (Dietary Guidelines for Americans 2005). Reč "kalorije" u tekstu uvek se odnosi na kilokalorije:

  1. Fokus na ograničenju trans i saturisanih masti
  2. Povećati mono i polinezasićene masne kiseline
  3. Držati se preporučenog opsega 20–35% u odnosu na ukupan kalorijski unos
  4. Specifične preporuke za decu i adolescente
  5. 30–35 % kalorija1 koje potiču iz masti za uzrast od 2 do 3 godine
  6. 25–35% kalorija koje potiču iz masti za uzrast od 4 do 18 godina
  7. Najveća količina mono i polinezasićenih masnih kiselina je u ribi, koštunjavim plodovima i biljnom ulju
  8. Smanjiti unos zasićenih masti na manje od 10% kalorija
  9. Smanjiti holesterol na manje od 300 mg/dan
  10. Smanjiti transmasti što je više moguće

Komitet za ishranu Američkog udruženja kardiologa (American Heart Association) 2006:

  1. Smanjiti unos zasićenih masti na manje od 7% od ukupno unetih kalorija tokom dana
  2. Smanjiti unos holesterola na manje od 300 mg/dan
  3. Smanjiti unos transmasnih kiselina na manje od 1% od ukupno unetih kalorija tokom dana
  4. Ukupan dnevni unos transmasnih kiselina treba da iznosi manje od 1–3 g

Svetska zdravstvena organizacija:

  1. Smanjiti unos transmasnih kiselina na manje od 1% od ukupno unetih kalorija tokom dana

Međunarodne preporuke

PREDLOG MERA PREVENCIJE

Danska je prva zemlja na svetu koja je 2003. godine regulisala korišćenje transmasti u ishrani i dozvolila prisustvo do 2% od ukupnog sastava u hrani.
Od 2006. godine u SAD obavezno je obeležavanje količine transmasti na etiketi svake namirnice. To je dovelo do drastičnog smanjenja unosa sintetičkih transmasti putem hrane.

Od 2007. godine Ministarstvo zdravlja objavilo je da je Health Canada usvojila preporuke Trans Fat Task Force i ograničila transmasti u uljima i margarinima do 2% od ukupnog sastava i limitirala transmasti u ostaloj hrani na 5% ukupne količine masti, uključujući i hranu koja se prodaje u restoranima.

Iz ovih primera vidi se da na deklaraciji svakog proizvoda treba obavezno navesti sadržaj transmasti. Bilo bi dobro zabraniti reklamiranje proizvoda sa transmastima, posebno u dečjim emisijama i, kao i u slučaju kockarnica, udaljiti prodavnice grickalica i brze hrane od škola. S druge strane, moguća je stimulacija proizvođača, npr. kroz manje oporezivanje proizvoda koji ne sadrže transmasti. Međutim, kao i uvek, edukacija predstavlja najvažniji vid borbe protiv loše ishrane, uz kampanje u školama, zdravstvu, medijima.

Predlog mera prevencije

ZBOGOM TRANSMASTIMA

Primećeno je da su češći natpisi u novinama uticali na smanjenje kupovine proizvoda sa transmastima, kao i promenu stava proizvodne i uslužne industrije. Dobar primer je edukuacija koju sprovodi Američko udruženje kardiologa sa proizvođačima poljoprivredne i industrije ulja, industrije hrane, zastupnicima restorana i svih onih koji poslužuju hranu, predstavnicima vlasti, zatim sa tehnolozima hrane i svima onima koji se bave zdravstvenim i nutritivnim disciplinama.

Čini se da samo najšira edukativna kampanja može da dovede do smanjenja transmasti u ishrani i učestalosti kardiovaskularnih i ostalih hroničnih nezaraznih bolesti.

Američka administracija za lekove i hranu (eng. Food and drugs administration – FDA) konačno je preduzela korake da se transmasti izbace iz hrane. Takođe, u 2016. godini najavljena je nulta tolerancija prema transmastima, što će verovatno uticati na njihovo potpuno izbacivanje iz ishrane.



Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči