Preimplantaciona genetička dijagnostika

Piše: prof.dr sci med. Mima Fazlagić


Ponedeljak, 20. Novembar 2017. u 11:34


Svet dizajniranih beba?

Ova metoda omogućava da se prilikom vantelesne oplodnje iz postojećeg embriona uzme jedna ćelija, genetički analizira i na osnovu te analize embrion se odbaci ili vrati u matericu

  • Prva beba iz epruvete rođena je 1978. godine, a danas je 0,3 % svih rođenih beba rođeno iz vantelesne oplodnje
  • Utvrđeno je da ako se u prva 72 sata uzme jedna ćelija iz embriona, on nastavlja da se razvija bez posledica
  • PGD je zaista otvorila neke nove šanse i omugućila zdravo potomstvo ljudima za koje više nije bilo nade
  • Jedan od najvećih strahova je da će bogati roditelji moći da izaberu dete određenih psihičkih i fizičkih osobina i talenata , a da će se među siromašnima ravnomerno podeliti deca sa srčanim i psihičkim problemima, gojaznošću , alkoholizmom...

Većina ljudi nije još čula za ovu tehniku, a nauka je već duboko ušla u raspravu kakve su sve mogućnosti i gde sve to može da nas odvede.
Preimplantaciona genetička dijagnostika, ili skraćeno PGD, je metoda koja omogućava da se prilikom vantelesne oplodnje iz postojećeg embriona uzme jedna ćelija, genetički analizira i na osnovu te analize embrion se odbaci ili vrati u matericu.

Lilly Blog - Svet dizajniranih beba - Uvod

Prva beba iz epruvete

Ova metoda je nastala kao posledica brzog razvoja nauke. Prva beba iz epruvete rođena je 1978. godine, a danas je 0,3 % svih rođenih beba rođeno iz vantelesne oplodnje. Kada se ta metoda dovoljno razvila i postala lako izvodljiva, nauka je otišla korak dalje. Utvrđeno je da ako se u prva 72 sata uzme jedna ćelija iz embriona, on nastavlja da se razvija bez posledica. Oplođena jajna ćelija se deli na dve, a potom svaka podeljena na dve druge i tako dalje, dok se ne napravi jedna grupa ćelija koja se na latinskom zove morula (ima izgled dudinje, pa odatle ime).

Revolucija se nastavlja

Posle toga ćelije se razvijaju u različita tkiva i više nije moguće uzeti ćeliju a da embrion ostane netaknut. Znači, postalo je moguće uzeti jednu ćeliju bez posledica, pre nego što se vrati embrion, ali još uvek nije se znalo koje analize mogu da se urade samo sa jednom ćelijom. Pošto se genetika ubrzano razvijala, kao nijedna nauka pre, uskoro je postalo moguće uraditi genetičku analizu te jedne ćelije. Prva preimplantaciona genetička dijagnostika urađena je 1990. godine i to za cističnu fibrozu. To je zaista bilo revolucionarno, jer je značilo da će se, zahvaljujući novoj metodi, izbeći mnoge bolesti i rešiti neki problemi pobačaja i da će biti omogućeno parovima koji nisu mogli da dobiju decu da postanu roditelji.

Lilly Blog - Svet dizajniranih beba - Revolucija se nastavlja

Nada u poznim godinama

Pogotovo je PGD postala popularna za žene u poznim godinama koje su išle na vantelesnu oplodnju i kasnije zbog godina radile amniocentezu, ili biopsiju hormona, da bi dobile potvrdu da nose zdravu bebu. PGD je zaista otvorila neke nove mogućnosti i omugućila zdravo potomstvo ljudima za koje više nije bilo nade. Od 2003. godine bilo je moguće uraditi dijagnozu više od stotinu genetičkih oboljenja. Do sada su se radile ciljane dijagnoze bolesti na koje se sumnjalo, ili je postojala porodična anamneza o oboljenjima.

Nova era

Poslednjih nekoliko godina razvila se metoda sekvencioniranja celog genoma. Sada ulazimo u novu eru kada je moguće u jednoj ćeliji pročitati zapis celog života. To otvara mnoge dileme. I sama PGD dijagnostika bez ovih novih mogućnosti već je dovoljno zakomplikovala stvari. Javili su se protivnici i zagovornici i svi su imali svoje argumente. Protivnici su zastupali tezu da je reprodukcija poklon i da je embrion sam po sebi život, a pristalice su objašnjavale da bi te žene radile i onako prenatalnu dijagnostiku, a da ova metoda pomaže da se izbegnu pobačaji i da se ne rode deca sa zaista teškim oboljenjima.

Lilly Blog - Svet dizajniranih beba - Nova era

Najveći strahovi

A onda su na red došla još teža pitanja. Šta raditi ako se otkrije teško oboljenje koje će se javiti tek posle pedesete godine života? Pristalice kažu da težina oboljenja opravdava dijagnostiku, a protivnici su postavljali pitanje o potencijalnom pronalasku leka u sledećih 50 godina. Takođe, šta raditi kod slobode biranja pola deteta, a da to nije povezano sa zdravljem? Protivnici kažu da nas to vodi u svet dizajnirane dece, promovisanje nejednakosti i netolerancije, a jedan od najvećih strahova je da će bogati roditelji moći da izaberu dete određenih psihičkih i fizičkih osobina i talenata, a da će se među siromašnima ravnomerno podeliti deca sa srčanim i psihičkim problemima, gojaznošću, alkoholizmom...

Pitanje etičkih granica

Naravno, kako se šire mogućnosti sve više se postavlja pitanje gde stati: kod sumnjivih okolnosti, kod nemedicinskog biranja pola, kod nemedicinskih genetičkih karakteristika (lepota, težina, inteligencija, seksualna orjentacija)?
Ono čega moramo biti svesni jeste da je napredak nauke neizbežan i da se on neće zaustaviti dok mi rešavamo dileme moralno-etičke prirode. Baš zbog toga je važno da shvatimo koliko se sve brzo menja i da se samo do pre dvadesetak godina krilo da je neka beba rođena vantelesnim putem, a da danas na vantelesnu oplodnju idu žene koje na taj način planiraju porodicu, kao i da bez zdravstvenih problema i danas već postoji termin dizajnirana beba.

Lilly Blog - Svet dizajniranih beba - Pitanje etičih granica

Lord Emanuel Jakobvitz je rekao: "Najveći izazov za čovečanstvo nije samo kako da stvori nešto, već i da zna kada da prestane da stvara."
Naravno, to nikad nije naučeno ni u prošlosti, pa se ne možemo nadati da će nas budućnost rešiti ovih dilema, ali moramo biti svesni da je budućnost već počela i da moramo izabrati ispravan put, jer u utakmici sa zakonima prirode čovek još nikad nije pobedio.



Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči