Piše: doc. dr Nenad Dikić
Ponedeljak, 24. Oktobar 2016. u 16:08
Razlika u hormonima bitno utiče da se dva organizma razlikuju sve do menopauze. U Srbiji žene žive 5,3 godina duže nego muškarci, čiji je prosečni vek 71,1 godina
Skorašnje pitanje mog studenta o vezi između telesne mase žena i broja srčanih otkucaja, navelo me je da se pozabavim tom temom ozbiljnije. Naime, žene i muškarce uglavnom ne poredimo biološki, mada je jedan od velikih doprinosa feminizma što smo počeli te razlike da naglašavamo i pravimo distinkciju, kao što je priroda prvo učinila. Socijalno gledano, ono gde se najčešće dva pola razlikuju je posao koji obavljaju ili, još važnije, novac koji za isti posao zarađuju. Pošto mi nije namera da se bavim društvenom neravnopravnošću žena i muškaraca, odnosno socijalnim razlikama, počeću od osnovnih bioloških razlika.
Veza između broja srčanih otkucaja i telesne mase ne postoji. Žene imaju veći procenat masti, ali ne zato što im srce brže kuca, već zbog hormona. Upravo razlika u hormonima bitno utiče da se dva organizma razlikuju sve do menopauze. I ne samo da se razlikuju, već su neki naučnici izračunali da je ženski organizam mnogo "skuplji". Ako bi moglo da se izračuna u parama, razlika je barem dvostruka. Naravno, ključna razlika počiva i na hromozomima i ekspresiji gena. Prema tome, upravo interakcija između gena i hormona utiče na razliku između žena i muškaraca.
Tabela 1. Neke osnovne biološke razlike između žena i muškaraca
| Parametar | žene | muškarci |
| Broj hromozoma | 46 xx | 46 xy |
| Prosečan broj srčanih otkucaja (/min) | 80 | 72 |
| Procenat telesnih masti od 20 do 39 godina (%) | 21-33 | 8-20 |
| Procenat mišića od 20 do 39 godina (%) | 23 | 40 |
| Prosečni aerobni kapacitet od 20 do 39 godina (ml/kg/min) | 37,8 | 44,2 |
| Prosečni bazalni metabolizam u 20. godini (kcal) | 1421 | 1734 |
Kao rezultat interakcija između gena i hormona, javlja se razlika u određenom broju oboljenja. Neke bolesti su češće kod muškaraca, među kojima su bolesti srca i krvnih sudova, šlog, demencija, rak debelog creva itd. S druge strane, gojaznost, depresija, bronhitis, astma, multipla skleroza, lupus, artritis i bolesti štitaste žlezde češće se javljaju kod žena.
Međutim, ni to nije tako jednostavno, jer kada se uđe dublje u problematiku svake bolesti, postoje dodatne razlike. U skladu sa tim, tačno je da muškarci ranije i češće dobiju visok krvni pritisak, ali je on potencijalno opasniji za žene nego za muškarce. Slično je i sa moždanim udarom – kod muškaraca je češći, ali žene koje prežive moždani udar imaju lošiji kvalitet života od muškaraca sa sličnim oboljenjem.
Direktna veza
Da bi sve bilo komplikovanije, postoje određene bolesti koje se javljaju uglavnom kod jednog pola. Tako na primer, primarna bilijarna cizora jetre je dominantna kod žena, a primarna sklerozirajuća upala žučnih puteva kod muškaraca. S druge strane, neke bolesti su direktno vezane za pol. Žene nemaju problem sa prostatom, jer je nemaju, kao što ni muškarci ne mogu da imaju niz bolesti vezanih za reproduktivne organe, koje imaju samo žene. Neke genetske bolesti vezane su isključivo za pol (80% autoimunih bolesti vezane su za ženski pol, ali su zato dijabetes tip 1 i ankilozirajući spondilitis češći kod muškaraca).
I u sportu postoje neke razlike. Žene i devojke imaju češće povrede kolena kada se bave sportom, prvenstveno zbog anatomije kolena i kuka, neizbalansirane snage mišića nogu i labavijih tetiva i ligamenata. Povrede kolena, kao što su rupture prednjih ukrštenih ligamenata, dramatično povećavaju rizik od razvijanja artroze u kasnijem životnom dobu. Problem je utoliko veći što i hodanje u visokim potpeticama povećava stres na zglob kolena i dovodi do dodatnog rizika za razvoj artroze.
Na kraju, muškarci imaju veću smrtnost od većine bolesti. U Srbiji žene žive 5,3 godina duže nego muškarci, čiji je prosečni vek 71,1 godina (2009).
Tabela 2. Umrli, prema uzrocima smrti i polu u Republici Srbiji 2013, Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije, 2013, Batut.
| Smrtnost u Srbiji u 2013. godini | Muškarci (%) | Žene (%) |
| Zarazne i parazitarne bolesti | 0,65 | 0,51 |
| Tumori | 24,34 | 18,74 |
| Bolesti krvi i krvotvornih organa | 0,17 | 0,26 |
| Bolesti endokrinih žlezda, bolesti metabolizma | 2,6 | 3,21 |
| Duševni poremećaji | 1,17 | 1,27 |
| Bolesti nervnog sistema | 1,66 | 1,88 |
| Kardiovaskularne bolesti | 48,13 | 58,44 |
| Bolesti sistema za disanje | 5,54 | 4,08 |
| Bolesti sistema za varenje | 3,81 | 3,03 |
| Bolesti kože | 0,07 | 0,06 |
| Bolesti koštano mišićnog sistema | 0,09 | 0,24 |
Pored svih razlika, postoje i neka stanja koja dovode do smrti žena mnogo pre nego kod muškarca. Sindrom slomljenog srca, karakterističan je samo za žene, čak 90% češće nego kod muškaraca. Mogli bismo da kažemo da je taj sindrom kod nas prvo opisan u pesmi Majka Jugovića, kada srce majke nije moglo izdržati preveliku žalost, pa je od bola i žalosti prepuklo: "Nadula se Jugovića majka, Nadula se, pa se i raspade, Za svojije devet Jugovića, I desetim star-Jugom Bogdanom". Međutim, prvu definiciju sindroma slomljenog srca dali su Japanci i nazvali po klopci za hobotnice "takocubo", jer po izgledu podseća na srce čiji je vrh proširen i istanjen. Sindrom slomljenog srca najčešće je izazvan stresnim situacijama, kao što je smrt voljene osobe. Osobe sa sindromom slomljenog srca mogu imati bol u grudima sličan onima koji imaju srčani udar, ali i da osećaju slabost, vrtoglavicu, omaglicu, mučninu, otežano disanje, jer je smanjena sposobnost srca da pumpa krv, kao što je i srčani rad nepravilan. Zato je važno ne potcenti ove simptome, pogotovo kod žene u žalosti.
Ipak, da se tekst ne bi završio pominjanjem raznih bolesti, smrtnosti i slomljenog srca, upravo gledam sličice svoje unuke koja je prohodala sa 10 meseci. I to je različitost: devojčice pre prohodaju, pre progovore, bolji su đaci, ali ih kasnije muškarci nekako potisnu. Pošto to opet ide u pravcu psihologije, sociologije i politike, mogu da završim samo sa tim da su svi doktori sa kojima radim – žene. I to je dobro, jer su one dragocene i moćne.
Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović
