Psiholog - Nemoguća misija

Piše: Vesna Brzev Ćurčić, psihoanalitičar


Ponedeljak, 03. April 2017. u 16:11


SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA ZA POPRAVKU MUŠKIH DUŠA

Muškarci nisu kopije onih koje volimo ili smo voleli. Volimo ih zbog njih samih, upravo takve kakvi zaista i jesu

  • Niko nije savršen, počev od nas
  • Vlasnica radnje će do kraja veze, nekada to znači i do kraja života, prišivati otpale dugmiće i skraćivati dužinu
  • Da li je muškarac koji je sa vama neko za koga ste sigurni da biste želeli da bude i otac vaše dece?
  • Život je ipak suviše kratak da bismo ga potrošile na ovakve nemoguće misije

Samo nemojte da mi kažete kako ne poznajete nijednu ženu iz svog okruženja, uključujući vas lično, koja nije došla u napast da od muškarca koga je srela, našla, pronašla, pravi ono što ona želi da on bude. Nema takve.
U tome nema nikakvog problema sve dotle dok ne upadnemo u zamku da stvarno postanemo samostalna zanatska radnja za prepravke, popravke, sužavanja ili produžavanja tih istih nađenih muškaraca. Zanatske radnje, na sreću, postoje. Razne: obućarske, krojačke, za popravku i izradu kožne galanterije, izradu svadbenih i ostalih torti, pekarske, frizerske, za uramljivanje slika, izradu fotografija, fotokopiranje, koričenje... Verovatno mislite kako nabrajam bez ikakvog smisla. Grešite! Svaka od ovih radnji bi mogla da se "iskoristi" da od muškarca napravimo ono što bismo želele da on bude.

Vetar u kosi

Na primer: obućari bi mogli da mu naprave cipele kakve mi volimo, npr. zumbane, ili one sa "jezikom". Krojači bi, konačno, mogli da mu naprave košulju po meri i odelo kakvo mu dobro stoji, s obzirom da on ima... šta god, ili nema... šta god. Uostalom, kaišu su potrebne bar još dve rupice. Ko će to bolje da uradi od majstora. Ono samostalno probadanje kaiša zaboravljenom tapetarskom iglom ne daje zavidne rezultate. Pekara služi da se u njoj kupuju salate, a ne peciva. Šta bi sa hrono ishranom? Konačno, ništa lepše od nehajno, a stručno, razbarušene muške frizure. Tipa "vetar u kosi". Onda možemo da ga slikamo, uramimo, umnožimo i napravimo proslavu sa tortom. Iz one radnje koja pravi torte. Vidite, nisam nabrajala bez razloga.
A sad dolazimo do pravog problema. Nema radnje za popravku muških duša. Bar ne registrovanih, koje uredno plaćaju doprinose i porez. Zaista nema, proverite u privrednom registru. Zbog toga postoje one nevidljive, vredne, uporne radnice, zaposlene u sopstvenim životima, koje marljivo rade na popravci muških duša. Njih nikada nećete videti na bilbordima, TV reklamama ili oglasima u novinama. Ćute, rade, kao mali mravi.
Šta to one rade? Da li je to posao koji donosi direktnu dobit njima ili celom ženskom rodu? Da li smo onda suočeni sa humanitarnim radom čiju vrednost ne prepoznajemo? Ništa od svega pomenutog. Odgovor na postavljeno pitanje nije jednostavan. Nije ekskluzivno vezan ni za žene. Ima i samostalnih zanatskih radnji za popravku ženskih duša, ali o tome nekom drugom prilikom.

Lilly Blog - Psiholog, nemoguća misija - Vetar u kosi

Kroj po meri

Svaka samostalna zanatska radnja ima svoje principe, svoj statut, pridružena akta, kodeks ponašanja, izvor, ciljeve i objekat na kome se vrši radnja. Problem se nazire u tome što ovakve osobe nikada nisu zadovoljne svojim izborom. Imaju potrebu da ga konstantno dorađuju, prerađuju, dopunjavaju ili nešto oduzimaju. Baš kao da "kroje po meri". Priču o Prokrustovoj postelji sigurno znate. U današnja vremena to zaista više ne važi. Ljudi su takvi kakvi su. To ne znači da je iko u obavezi da prihvati sve što mu se nudi, tipa "uzmi ili ostavi". Znači nešto drugo: birajte pažljivo!
Skloni smo da izbore pravimo u skladu sa onim što nas zaseni, zabljesne, očara i ostavi bez daha. Onda prođe ta faza zaljubljenosti, sjajno osećanje u kome razumu nema mesta. Potom, ako smo srećne ruke, desi se ljubav. Međutim, ti ljudi koji su nas očarali možda nemaju baš one osobine koje bismo želele da imaju roditelji naše dece. Pažljivo biranje znači biranje i u ime dece. Da li je muškarac koji je sa vama neko za koga ste sigurni da biste želeli da bude i otac vaše dece? Komplikovano i kompleksno pitanje. Traži razmišljanje, zrelost i preuzimanje odgovornosti za odluku, ma koju da donesete.

Lilly Blog - Psiholog, nemoguća misija - Kroj po meri

Slika koju stvaramo same

Ali, vratimo se našoj temi. Tako sretnemo nekog ko nas je očarao, ali... ali, devojci sreću kvari. U ovom slučaju i njoj i njemu. Onog trenutka kad upadnemo u zamku prepravki i traženja nečeg čega nema, ili prišivanja dugmića na duši koja ne postoje ili su otpala, nemamo više kontakt sa realnim muškarcem ispred nas. Imamo kontakt, ako to uopšte može tako da se nazove, sa slikom koju same stvaramo. To je naša slika o nekome, nipošto nije taj neko. Tako se lako naprave velike svađe u kojima padaju teške optužbe, reči posle kojih više ne volimo ni sami sebe, zahtevi koje je nemoguće ispuniti. Ima nas mnogo takvih koje bismo želele upravo sliku koju stvaramo o nekome. Taj neko to ne želi. A ako i želi, vrlo lako se može dogoditi da ne može. Upinje se, ulaže maksimalan napor i umesto visokog C izlazi neko krkljanje, neki ton koji nema ime. Šta smo uradili? Razočarali se u sliku, ili još gore, tog nekog doveli u poziciju da se oseća loše jer nije ispunio naša očekivanja. Tu nije kraj. Obe strane odlaze sa utiskom potpunog promašaja, ogorčene, rastužene, u beznađu i sa ubeđenjem da su svi na koje nailaze isti. Nedorađeni, nedovoljno dobri, svakako vrlo daleko od onoga što smo želele.

Lilly Blog - Psiholog, nemoguća misija - Slika koju stvaramo same

Uzaludna žrtva

Postoje osobe koje su zaista pasionirane u skupljanju onih koje imaju potrebu da poprave. Stalno tom nekom nešto nedostaje, kao da je roba sa greškom. Večito nezadovoljstvo uslovljava i večito gunđanje, nesanicu, nepoverenje, potrebu da se o tome priča sa drugaricama, ukazivanje na "nedostatke", prebacivanje, potezanje nedostatka ljubavi kao glavnog, a vrlo uvredljivog argumenta. Tada se javlja zlokobna ideja da bi stvari izgledale kompletno drugačije kada bi nas taj neko voleo. Izašao bi u susret našoj želji i ideji. Osoba koju bismo prepravljali se pri tome buni, negoduje, svađa, ukazuje na ono što je dobro, tvrdi da predizborna kampanja nije sadržala elemente koji se sad ističu kao glavni, traži poštovanje onoga što jeste, nekada odustaje, nekada ostaje. Avaj! Svi koji ostanu zarobljeni u ovoj zanatskoj radnji osuđeni su na neku vrstu patnje. Vlasnica radnje će do kraja veze, nekada to znači i do kraja života, prišivati otpale dugmiće i skraćivati dužinu, a osoba koja dozvoljava da joj se to radi, doživljavaće sebe kao žrtvu. Ona žrtva čiji život nema ni smisla ni svrhe.
Često smo skloni da u drugima vidimo ono što bismo voleli da vidimo. Tako imamo i bolju sliku o nama samima. Nije možda ni to najgore što možemo sebi da priredimo, ali u ovom slučaju važi stara dobra poslovica "drži bure vodu dok majstori odu". Naime, čim se malo izmaknemo, probija priroda tog nekog koga smo u našoj radnji hteli da dopravimo. Nije to iz inata, prkosa, hrabrosti, već zbog toga što je svačija priroda jača od zahteva kojima ponekad nema mesta. U stvari, najčešće nema mesta. Možda za trenutak da razmislimo -̶ kako bi bilo kada bi neko od nas tražio da budemo ono što nismo, ili da ne budemo ono što jesmo?

Lilly Blog - Psiholog, nemoguća misija - Uzaludna žrtva

Pusti snovi

Nije ni to samo po sebi toliko tragično ako se pronađe igrač za ovu vrstu igre. Postaje tragično kada se sve svede na traženje onih koje bismo da pravimo po sopstvenoj meri. Tada postajemo strasne skupljačice nedovoljno dobro skrojenih muških duša i eto nama posla u našoj samostalnoj zanatskoj radnji. Posla do kraja života i nesreće u istom trajanju. Tada se tone u onu vrstu raspoloženja koje nas ostavlja kod kuće kada grane proleće, ne dozvoljava nam da odemo na koncert, pročitamo dobru knjigu, popijemo kafu sa drugaricom. Ostajemo u svom zatamnjenom svetu u kome se lelujaju, kao utvare, one muške duše koje nismo uspele da popravimo. Kad malo bolje razmislimo, nije ni bilo potrebe. Bili su sasvim u redu, sem što nisu bili baš ono što smo želele. Često su te želje zapravo bile snovi koje je nemoguće ispuniti. Snovi znaju da budu takvi -̶ nemogući za ispunjenje želja. Tačno je da su snovi carski put u nesvesno, ono sa čim nemamo baš mnogo kontakta kada smo budni, ali to su ipak samo snovi koji govore o željenom. Želje potiču, verovali ili ne, iz onih dana kada još nismo baratali rečima, kada smo imali samo slike, osećanja bez reči, tragove nečijih glasova ili lica. Sve zajedno, nedovoljno za stvaranje prave slike o tome kakav taj neko treba da bude. Zaista nikada neće biti poput dobre majke, koja u svakom trenutku ispunjava čak i neiskazane želje, poput oca koji je umeo da ohrabri i uteši, brata ili sestre koji su, premda rivali, bili najbolji saveznici u životu. To su sve jedinstvene uloge u životu svakog od nas. Nešto sasvim drugo je uloga onoga sa kim bismo želele da živimo, imamo porodicu i decu.
Predlažem, zbog toga, da zatvorimo naše samostalne zanatske radnje za prepravke muških duša. Muškarci su naši partneri, a ne kopije onih koje volimo ili smo voleli. Volimo ih zbog njih samih, upravo takve kakvi zaista i jesu. Znaće da uzvrate. Ostaje da mi verujete na reč. Niko nije savršen, počev od nas. Traganje za savršenstvom, u ovom smislu, traganje je za nemogućim. Život je ipak suviše kratak da bismo ga potrošile na ovakve nemoguće misije. Ono za čim čeznemo ipak je na dohvat ruke, pod uslovom da ljude prihvatamo onakvim kakvi jesu. Kao i oni nas, uostalom.



Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči