Sezonska bolest - Grip

Piše: prim.dr Biljana Kovačević, pedijatar


Ponedeljak, 02. Novembar 2015. u 11:27


IZ UGLA PEDIJATRA

SEZONSKA BOLEST – GRIP

Grip (influenca) je akutna, infektivna, veoma kontagiozna bolest uzrokovana virusima influence tipa A i B, u kojoj u početku dominiraju simptomi toksemije u vidu temperature, intenzivne glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima

  • Antibiotici se primenjuju u slučajevima bakterijske superinfekcije posle pregleda kod lekara, nikada bolesnik ne sme sam da uzima antibiotik
  • Mnoge prehlade se smatraju gripom koji ponekad ima iste simptome, ali je jačeg intenziteta i duže traje
  • Jedna od osnovnih preventivnih mera, pored uzimanja hrane, jeste redovna higijena, naročito kod dece
  • Pileća supa deluje antiinflamatorno, jer usporava kretanje ćelija koje učestvuju u zapaljenjskoj reakciji.

Od gripa prosečno godišnje oboli oko deset do dvadeset procenata gradskog stanovništva, a u toku epidemije i više. Poznata su tri tipa virusa: A , B, C, kao i njihove varijante. Epidemije se javljaju periodično, u dosta pravilnim vremenskim razmacima, veoma se brzo šire i gotovo uvek su izazvane virusom A, odnosno njegovim varijantama A1 i A2.

Od gripa prosečno godišnje oboli oko deset do dvadeset procenata gradskog stanovništva, a u toku epidemije i više. Poznata su tri tipa virusa: A , B, C, kao i njihove varijante. Epidemije se javljaju periodično, u dosta pravilnim vremenskim razmacima, veoma se brzo šire i gotovo uvek su izazvane virusom A, odnosno njegovim varijantama A1 i A2.

Epidemija i pandemija

Virus B izaziva manje epidemije, svakih četiri do šest godina. Antigenska struktura virusa gripa periodično se menja. Samim tim dobijaju se nove varijante virusa koje uslovljavaju novi talas gripozne infekcije. Imunitet posle preležane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan, te iščezava posle jedne do dve godine (virus A), odnosno tri do pet godina (virus B). Zbog toga su moguća oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa. Sezona gripa je na pragu. Grip uzrokuju virusi koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Javlja se u manjim ili većim epidemijama, a u intervalima od približno trideset godina i u svetskim pandemijama. Tada se obično javljaju teški oblici bolesti sa izraženim komplikacijama koje mogu biti smrtonosne. Patogeneza gripoznih promena slična je kao i kod drugih virusnih infekcija. Udahnuti virusi ulaze u ćelije i koriste ih za razmnožavanje. Što više ćelija propadne, teži su patofiziološki poremećaji respiratornog sistema. Ubrzo se javljaju lokalni znaci upale i otok, obično se nadovezuje i bakterijska infekcija koja dodatno komplikuje bolest. Najčešća bakterija je hemofilus influence, ali mogu da se pojave streptokokni i stafilokokni sojevi bakterija. Virus se može izolovati iz brisa guše i nazofaringalnog sekreta.

Infektivna bolest

Iako epidemija gripa može nastati u bilo koje doba godine, često sezona ove bolesti počinje približavanjem zime, kada se ljudi više nalaze u grupama, u zatvorenim prostorima, autobusima i drugim slabo provetrenim prostorijama. Grip (influenca) je akutna, infektivna, veoma kontagiozna bolest uzrokovana virusima influence tipa A i B, u kojoj u početku dominiraju simptomi toksemije u vidu temperature, intenzivne glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, te povraćanja, dok se respiratorni simptomi, kao što su kijavica, gušobolja i kašalj, javljaju kasnije. Nakon inkubacije od jednog do tri dana, bolest započinje naglo visokom temperaturom do 40°C, koja se održava tri do pet dana. Temperature prati snažna glavobolja, naročito u čeonom predelu. Bolesnik oseća bolove u mišićima i zglobovima, pokreti očnih jabučica su bolni. Apetit je smanjen i bolesnik može povraćati ili dobiti proliv. Tek drugog-trećeg dana javljaju se simptomi u vidu kijavice, zapušenog nosa, konjuktivitisa, gušobolje, kašlja. Kašalj je u početku suv, ponekad promukao. Pojava produktivnog kašlja obično je znak sekundarne bakterijske infekcije, a najteže komplikacije se manifestuju teškom opstrukcijom disajnih puteva, cijanozom ili upalom pluća. Kod većine ljudi simptomi slabe nakon dva do tri dana i prestaju nakon nedelju dana. Grip u većini slučajeva zahteva samo simptomatsku terapiju: što više odmora, uzimanje tečnosti, uz primenu lekova sa analgetičkim i antipiretičkim dejstvom u cilju ublažavanja simptoma, topli napitci, dosta voća i povrća.
Antibiotici se primenjuju u slučajevima bakterijske superinfekcije posle pregleda kod lekara. Nikada bolesnik ne sme sam da uzima antibiotik. Mnoge prehlade se smatraju gripom koji ponekad ima iste simptome, ali je jačeg intenziteta i duže traje. Prehladu izaziva više od dvesta vrsta virusa koji se prenose kapljičnim putem. Simptomi prehlade su: zapušen nos, kijanje, bol u grlu, najčešće bez temperature. Simptomi se postepeno smiruju i po pravilu ne zahtevaju odlazak kod lekara.
Ljudi često greše misleći da je svaka prehlada, viroza ili bolest sa temperaturom grip. Gripom se smatra samo ona bolest koja je uzrokovana virusima A, B, C. Akutnu virusnu infekciju gornjih disajnih puteva (kijavica) uzrokuju najčešće rinovirusi. Primena antibiotika nije indikovana kod kijavice, antibiotici ne skraćuju trajanje simptoma kijavice i ne mogu prevenirati nastanak komplikacija.

Prevencija

Najbolja mera za prevenciju bolesti (gripa) je vakcinacija. Vakcina za grip sastoji se od oslabljenih ili mrtvih virusa, ili njihovih delova, antigeni u vakcini stimulišu imuni sistem da proizvodi antitela tog soja, kao i da ga u ranom stadijumu prepozna, napadne i uništi. Tipična vakcina sadrži tri soja virusa, dva soja tipa A i jedan tipa B, pa se kod zdravih osoba smanjuje rizik od pojave gripa za sedamdeset do devedeset posto. Preporučuje se godišnja vakcinacija starijim osobama, osobama sa hroničnim bolestima srca i bubrega, dijabetičarima, trudnicama, osobama sa oslabljenim imunuitetom, zdravstvenim i drugim radnicima koji dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi. Preporučuje se deci koja boluju od hroničnih bolesti, deci koja boluju od astme i drugih respiratornih bolesti i deci sa imunodeficijencijom. Vakcina je kontraindikovana kod osoba koje su alergične na jaja.
Pranje ruku je jedan od najefikasnijih načina da se izbegnu mnoge zarazne bolesti, pa tako i grip. Jedna od osnovnih preventivnih mera, pored uzimanja hrane, jeste redovna higijena, naročito kod dece. Ishrana treba da bude redovna i raznovrsna, to je najsigurniji način zadovoljavanja potreba organizma u pogledu nužnih hranljivih materija, vitamina, minerala. U vreme zimskih prehlada i gripa veoma je važno vlaženje sluzokože grla i nosa. Svaka tečnost dolazi u obzir, a prednost se daje limunadi, toplim čajevima i pilećoj supi. Pileća supa deluje antiinflamatorno, jer usporava kretanje ćelija koje učestvuju u zapaljenjskoj reakciji.



Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči