Slavlja

Piše: Vesna Brzev Čurčić, psihoanalitičar


Petak, 09. Decembar 2016. u 16:04


Od svega što je lepo napravite proslavu

Sve što postoji ima neki svoj jubilej. Pitanje je samo koliko ga prepoznajemo i koliki mu značaj dajemo. Najvažnije je da slavlje vežemo za sopstveni doživljaj pripadanja sebi, porodici, okruženju, zajednici.

  • Na prvom rođendanu svi znaju šta se slavi, sem slavljenika.
  • Za proslavu osamnaestog rođendan spremamo se od onog prvog.
  • Za godišnjice braka vezani su jubileji, srebrna, zlatna, dijamantska. Zaista, prilike za slavlje.

Hajd sad, ima li koga da ne voli godišnjice, jubileje, proslave? Veselje, poklone, zagrljaje, lepe želje, ponos, nadu za još bolje sutra? Godišnjice uvek nešto obeležavaju. Ima i onih koje obeležavaju tužne događaje, ali nećemo sad o njima. Vreme je da se radujemo. Nekad se radujemo zbog svojih godišnjica, a često i zbog onih koje su vezane za nama bliske i drage osobe. O, znamo mi da praznujemo i mnogo toga drugog, ali proslave vezane za jubileje uvek imaju neki svoj specifičan kvalitet.
Tako npr. slavimo prvi rođendan. Posle njega prođe još mnogo godina dok neki rođendan ne postane Za godišnjice braka vezani su jubileji, srebrna, zlatna, dijamantska. Zaista, prilike za slavlje.
podjednako značajan. Na tom prvom rođendanu svi znaju šta se slavi, sem slavljenika. Ali, slavljenik dobije poklone, pažnju, nekad i preveliku, pa i zaplače. Nije što je naše dete ali... pa zaista i nema lepšeg i pametnijeg. Samo što u školu nije krenulo. Kada se familija malo zanese, slavljeniku se pripisuju i neverovatni poduhvati: sve razume, hvata olovku i crta, samo što nije prvo slovo napisalo, pa onda: "Hajde, pokaži šta znaš". E, kada bi mali slavljenik umeo da kaže šta ga muči, sigurno bi rekao da neće ništa od toga, samo igračke i malo čokolade pa da ide kući. Tako mi slavimo u ime slavljenika, baš sjajno. Njemu ostanu fotografije, sve češće u kompjuteru umesto "na papiru", snimci kamerom, jer igračke što polomi, što izgubi, što roditelji poklone, a čokolade često krišom pojedu, takođe, roditelji. Da se detetu ne kvare tek nikli zubići. Na fotografijama ono zbunjeno gleda u kameru, ima neki smešak, maše ručicama i posle mnogo godina zna samo ono šta su mu pričali. U igraonici je bilo mnoooogo ljudi, još više dece, svi su se sjajno zabavljali, animatori su bili najbolji na svetu i bila je velika zabava. "Zbog tebe, drago dete".Lilly Blog - Punoletstvo

Punoletstvo

Slavimo krštenja, manje ili više pompezno. Nekada je to u skladu sa samim činom krštenja, a nekada zaista liči na omanju svadbu, bar po broju zvanica. U tome se izgubila intimnost samog događaja.
Onda slavimo osamnaesti rođendan. Za njega se spremamo od onog prvog. Razlika je u tome što sada znamo šta se dešava i što, u najvećoj meri, odlučujemo kakvu ćemo proslavu organizovati. Svaka mlada osoba veruje kako će joj se život bitno promeniti kada napuni tih famoznih osamnaest godina. Kakva zabluda! Nakon zabave o kojoj se posle priča, dokumentovane ponovo fotografijama, kamerama, snimcima sa mobilnih telefona, "okačenih" na zid facebook-a, svako ipak ostaje u istoj kući, istoj školi, istom društvu, sa istom porodicom, ali se nekako oseća važnije. To nije malo. Sada možemo da putujemo bez dozvole roditelja, glasamo, venčamo se (o, užasa, ne pominjite roditeljima), ispišemo se iz škole, upišemo se u školu, ma šta sve ne možemo. To što se sve svede na polaganje vozačkog ispita, što je bio jedan od poklona za punoletstvo, ne umanjuje značaj sanjarenja. Važno je da se može. A tek društvo! Oni se tim rođendanima najviše raduju, ili bar odmah iza slavljenika. Koliko se samo lepih želja, započetih i nedovršenih snova, ispričanih priča, nedopričanih ljubavnih jada podeli za vreme proslave. A tek posle nje... Ima još neko ko se oseća vrlo važnim tokom ovih prazničnih dana. To su roditelji. Isti oni koji su se toliko radovali prvom rođendanu i koji su sa toliko ljubavi i nade čekali da im dete postane punoletno. Kao da su tog datuma ispunili neki svoj roditeljski zavet, izveli dete na put. Još samo da završi srednju školu, možda fakultet, da se zaposli, osnuje porodicu, obraduje roditelje unučetom... E, spisak roditeljskih želja je dugačak. I lep!
Posle osamnaestog dolaze drugi rođendani. Uglavnom ljudi drže do svojih rođendana, neki nastavljaju da slave manje svečano, neki prave male lične praznike. Tu je i šira familija koja uglavnom ne zaboravlja rođendane, ali daje sve manje "parica", potom društvo koje i sada očekuje neki provod, jer je baš nekako dosadnjikavo, a sve je dobar povod za provod, tu su i kolege s posla koje skupe novac pa ga slavljenik ili dobije u koverti ili mu se kupi nešto. To nešto je uglavnom ono što drugi misle da bi slavljenik baš volelo u masi onoga što mu baš i nije potrebno. Tu su zatim i partneri sa kojima je slavljenik u vezi, koji će ovom danu dati poseban značaj, ako su mudri. Ne daj bože da zaborave. Iz prikrajka se pojavljuju i uporni "čekači" koji iščekuju svoj trenutak u životu slavljenika. Šalju SMS, e-mail, ostavljaju poruke na facebook-u, sve sa nadom da će dočekati svojih pet minuta. Konačno, oni su u koloni onih koji ne zaboravljaju na rođendan slavljenika.

Lilly Blog - Punoletstvo

Jubilarni

Trideseti se slavi sa manje pompe, krupna je to brojka. Svi se nekako malo stresaju od činjenice da ulaze u četvrtu deceniju. Onda se nižu ostali jubilarni rođendani. Stiče se utisak da se četrdeseti ne slavi baš na velika zvona, ali pedeseti... pola veka. E, tu se već napravi neko slavlje. Jubilej je. Posle nekako sve ređe, sve tiše, sve više za decu, a potom za unuke. A oni što kriju godine, bolje da to ne rade. Ne odaju ih ni ruke ni vrat, nego matični broj. Svaki službenik iza šaltera koji ima uvid u vašu ličnu kartu zna ne samo vaše godine nego i horoskopski znak. Tužno ali istinito. Znate poslovicu "Zaklela se zemlja raju..."
Onda slavimo polazak u školu. U školu kreće ne samo prvak nego i armija mama, tata, baba, deda, tetki, ujni, strina, ujaka, čika, komšija. Veliki događaj za malo dete. Dok se okrenemo, eto i male mature. Neće valjda naše dete da ostane bez proslave?! Potom se slavi upis u srednju školu, pa velika matura. Slavimo onda petu, desetu, petnaestu, dvadesetu godišnjicu mature. Kada se u "starim" školama i klupama pojave slavljenici koji slave tridesetu godišnjicu mature, da ne govorimo i značajniju, , đaci se verovatno pitaju kako li su uopšte živi. Znate i sami, iz perspektive mladih, svako preko tridesete se naživeo. Ma dobro, doći će i oni u zlatne srednje, ma šta to značilo. Neki slave i apsolviranje a onda i godišnjice apsolviranja. Sjajno, dobro je kada postoji razlog za slavlje i okupljanje.

Prva plata

Onda slavimo što smo se zaposlili, prvu platu. Posle gunđamo što se nismo zaposlili na nekom drugom poslu. Iz perspektive poslova, nekako je uvek bolji onaj koga nemamo. Bio je nekada običaj da se za "vernost" firmi dobije neki poklon, uglavnom sat. To je sledilo nakon 10, 20, 30 godina rada. Mladi misle kako je nezamislivo raditi u istoj firmi toliko godina. Ne znaju da je nekada bilo gotovo lakše razvesti se nego promeniti firmu. Vremena se menjaju. Danas gotovo niko ne obeležava te značajne datume. Konačno, zbog njih primamo plate i zbog njih nam raste broj dana godišnjeg odmora. Slavi se kada neko odlazi iz firme, bilo zato što ostali tuguju, bilo zbog toga što se tome nekako istiha raduju.
Slavimo slave na način vezan za tradicionalno slavlje u porodici. E, to je već posebna priča. Neki slave u krugu porodice, neki sa najbližim rođacima i prijateljima, a neki zakupe restoran. Muzika, roštilj, da ne znate da je slava, pomislili biste da se slavi ko zna šta. Božić i Uskrs još jedino zaista liče na porodične proslave. Intimne, vesele, često sa već poznatim ulogama podeljenim kada je ko prvi put seo za trpezu. Zna se ko će kad šta da kaže, kao što se zna šta će se i kojim redom jesti.
Slavimo i Nove godine. Uh, tek to. Od večere za porodicu, prvojanuarskog ručka, do skupih putovanja na egzotične destinacije. Vrlo smo maštoviti kad je to u pitanju. Novoj godini se još uvek najviše raduju deca, bar dok ne shvate da nema Deda Mraza već da poklon zavisi od dubine roditeljskog džepa. Zanimljivi su mladi ljudi. Već u februaru krene priča "Gde ćemo za novaka (Novu godinu, prim. aut.)?"

Lilly Blog - Intimne godišnjice

Intimne godišnjice

Slavimo i naše intimne godišnjice: kada smo se "spazili", kada smo ušli u vezu, kada smo..., kada smo počeli zajednički život. One prve godišnjice, toliko intimne, slavimo sami. Godišnjice braka slavimo sa decom, kumovima i po pravilima grupe kojoj pripadamo i sa većom grupom. Zavisi od običaja koji vladaju u našim malim kosmosima. Za godišnjice braka vezani su jubileji, srebrna, zlatna, dijamantska. Zaista, prilike za slavlje.
Slave i firme svoje godišnjice osnivanja, povećanja profita i sl. Prave se "event"-i, okupljaju se saradnici, prijatelji firme. Nekako baš svečano. Žene u toaletama kao za kanski festival, muškarci deluju ležernije, ali sve zajedno izgleda kao vrlo bogata modna kuća koja je iznela na reviju svoju novu kolekciju. Samo manekeni nisu baš uvek... Ne postoji baš uvek realna proporcija između profita i veličine proslave. Zbog toga postoje PR službe koje će od svakog ovakvog događaja napraviti izuzetan.
Slave opštine, gradovi, države, državnici, krunisane glave. Sve što postoji ima neki svoj jubilej. Pitanje je samo koliko ga prepoznajemo i koliki mu značaj dajemo. Najvažnije je da slavlje vežemo za sopstveni doživljaj pripadanja sebi, porodici, okruženju, zajednici. Sve što živi ili je preživelo, sve što je dočekalo sledeće jutro zaslužuje proslavu. Verujem da ćete se složiti. Zato predlažem da se potrudite da od svega što je lepo napravite proslavu. Onako, za svoju dušu. Okrepljuje.

 



Ostavite komentar

Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči