Sportska medicina

Piše: prof. dr Nenad Dikić


Ponedeljak, 22. Maj 2017. u 12:20


Probiotici protiv infekcije

PN Studija sprovedena na najboljim sportistima ukazuje da oni koji koriste probiotike imaju manje infekcija, manje dana su bolesni, bolje i više treniraju i samim tim imaju veću sportsku sposobnost.

  • G Crevnu mikrobiotu čini preko 400 vrsta bakterija koje su normalni stanovnici creva domaćina
  • G Samo mali broj stručnjaka razmišlja o probioticima kao suplementima koji mogu pozitivno da utiču na imunitet
  • G Probiotici pomažu u apsorpciji amino kiselina u crevima i metabolizmu vitamina K, vitamina B grupe: B12, pantotenske kiseline, tijamina, piridoksina i biotina i tako utiču na bolji oporavak sportista

Većina knjiga o probioticima počinje objašnjenjem reči probiotik koja potiče iz latinskog (pro) i grčkog jezika (βίος) i znači "pro bios = za život". Razumevanje ljudi menjalo se tokom godina toliko brzo koliko i prihvatanje činjenice da od "zdravstvenog stanja creva" zavisi opšte zdravstveno stanje.
Pozitivni zdravstveni efekti koje su ljudi u našim krajevima vekovima imali zbog korišćenja mlečnih proizvoda sa probiotskim kulturama nisu bitno uticali na prihvatanje probiotika kao dijetetskih suplemenata.

S druge strane, ako pogledamo statističke podatke koji pokazuju iz godine u godinu manje konzumiranje jogurta u Srbiji (sa oko 50 litara osamdesetih godina, na nešto iznad 20 litara početkom 21. veka), onda nije ni čudno da postoji nedovoljno poznavanje probiotika u formi tableta ili kapsula. Ipak, svetski konsenzus je uspostavljen i sve svetske organizacije koje se bave hranom i zdravljem, pa i one najveće kao što su FAO i SZO (Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetska zdravstvena organizacija), slažu se oko definicije da su probiotici živi mikroorganizmi koji su, kada se primenjuju u dovoljnim količinama, zdravstveno korisni za domaćina.

Lilly Blog - Sportska medicina - Probiotici

Ravnoteža u crevima

Prva među zabludama vezanim za probiotike je činjenica da su to ne tako važne bakterije kojih nema puno. Sve bakterije u ljudskom organizmu mogu se posmatrati kao zajednica zvana "mikrobiota", u kojoj simbiotski i patogeni mikroorganizmi koegzistiraju u crevima.

Crevna mikrobiota je ono što se ranije zvalo crevna flora, a probiotik treba da vrati ravnotežu crevnoj mikrobioti, u cilju održavanja balansa. Činjenica je da crevnu mikrobiotu čini preko 400 vrsta bakterija koje su normalni stanovnici creva domaćina. Ukupna masa crevne mikrobiote je 2 do 3 kg, što je izuzetno velika masa u poređenju sa nekim vitalnim organima, kao npr. mozgom, koji je težak oko 1,5 kg, ili srcem koje teži oko pola kilograma.

Čak i ako se zna da masno tkivo kod dobro utreniranog sportiste čini od 3 do 18% telesne mase, deluje neverovatno da bakterije čine više od 3% telesne mase.

Najčešći razlozi zašto danas lekari propisuju probiotike su različite vrste proliva, uključujući i one izazvane upotrebom antibiotika. Probiotike ređe propisuju kada se pacijent žali na nelagodnosti u stomaku, osećaj nadutosti, pretakanje u crevima, opstipaciju i neredovne stolice, a činjenica je da probiotici u takvim situacijama itekako mogu da pomognu. Samo mali broj stručnjaka razmišlja o probioticima kao suplementima koji mogu pozitivno da utiču na imunitet.

Lilly Blog - Sportska medicina - Ravnoteža u crevima

Sport – nepoznato područje

Kada se u jednačinu uključi i sport dolazimo do područja koje je prilično nepoznato, iako potencijalne koristi od uzimanja probiotika mogu biti od velikog značaja za postizanje sportskih rezultata. Kao i u većini drugih oblasti, želeli smo da o svemu imamo i lični stav, odnosno da sa pozicije iskustva možemo da kažemo koje korisne efekte probiotici imaju na zdravlje ljudi, pogotovo onih koji redovno upražnjavaju fizičku aktivnost.

Zbog toga smo sproveli studiju na našim najboljim sportistima koja nam je dala više saznanja nego što smo očekivali, jer je ukazala na niz organskih sistema na koje probiotici deluju u organizmu, uključujući i imunološki.

Ono što je nas zainteresovalo su studije koje su pokazale da sportisti koji koriste probiotike imaju manje infekcija, manje dana su bolesni, bolje i više treniraju i samim tim imaju veću sportsku sposobnost. Osim toga, probiotici pomažu u apsorpciji amino kiselina u crevima i metabolizmu vitamina K, vitamina B grupe: B12, pantotenske kiseline, tijamina, piridoksina i biotina i tako utiču na bolji oporavak sportista. Iz svega je proizašla teza da će sportisti koji koriste probiotike tokom zimskih meseci imati manje infekcija, manje tegoba i da će bolje trenirati.

Lilly Blog - Sportska medicina - Sport nepoznato područje

Vrste probiotika

Postoji mnogo različitih vrsta probiotika, pre svega zavisno od soja bakterija koji se nalazi u određenom preparatu. Različiti probiotici nemaju isti uticaj na organizam ni na različite bolesti i stanja.

Postoje specifične probiotske kulture za koje se veruje da su korisne kod fizički aktivne populacije, kao što je, na primer, Lactobacilus helveticus L10, koji smo mi koristili u našoj studiji. U svakom slučaju, probiotik mora da ima "dobru genetiku" I, naravno, da zadovolji niz kriterijuma:

  • Da se sastoji od više sojeva.
  • Da je otporan na kiselu sredinu i relativno otporan na dejstvo žučnih kiselina.
  • Da sadrži veliki broj živih bakterija.
  • Da ima jasno napisano trajanje i način skladištenja.

Sportisti koji su pili probiotik imali su infekciju koja je trajala 3 dana kraće od sportista koji su bili na placebu. Praktično, to za sportistu znači da će prehlada (kijanje, kašljanje, umor itd.) trajati 3 dana manje, tj. da će njegovo treniranje 3 dana kraće biti ometeno bolešću.

Iz iskustva sa sportistima videli smo koliko to može da bude značajno. Tako se jedna sportistkinja našla pod jako velikim pritiskom: u roku od nekoliko dana bila je na pripremama, gde se razbolela, zatim je imala nacionalno takmičenje, a potom je putovala u inostranstvo na evropsko prvenstvo.

Zahvaljujući probiotiku, infekcija je brže prošla, sportistkinja se ranije oporavila i postigla solidne rezultate na takmičenju, s obzirom na prisustvo bolesti.

Sportisti koji su uzimali probiotik prijavili su u proseku 2 simptoma manje tokom prehlade od sportista na placebu. Svaki sportista će se složiti da je lakše izaći na kraj samo sa kijavicom, nego sa kijavicom praćenom kašljem i povišenom telesnom temperaturom.
Ovde moramo da navedemo primer jednog sportiste koji je prijavio dve prehlade tokom studije, ali je izjavio da je neobično koliko su kratko trajale i da nije imao povišenu telesnu temperaturu, što se obično dešava kada "zakači" prehladu. Pored toga, ni njegov trening nije trpeo zbog bolesti.

Lilly Blog - Sportska medicina - Vrste probiotika

Uticaj na respiratorne infekcije

Zabeležili smo i trend umanjenja subjektivnog osećaja težine simptoma respiratornih infekcija. To znači da je probiotik pomogao sportistima da lakše "prebole" prehladu, da ih manje boli grlo, da im kijavica ne bude jakog intenziteta, ili je sprečio povišenu telesnu temperaturu. Naravno, sve smo dokazali i merenjem određenih imunoglobulina i parametra imuniteta, koje zbog složenosti nećemo predstaviti u ovom tekstu.



Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči