ZDRAVLJE U VAŠIM RUKMA

Piše: Prof. dr Jagoda Jorga


Petak, 23. Novembar 2018. u 14:17


Praznično dobijanje u težini ‒ treba se ponekad opustiti!?

Prazničnu trpezu treba da prati nekoliko dana restrikcije hrane – uobročenog, smanjenog, kontrolisanog unosa

  • Da se spreči dobijanje u težini, dovoljno je 150 minuta brzog hoda nedeljno

U ovo doba godine česti su naslovi u novinama na temu prazničnog dobijanja u težini. Širom sveta od oktobra do kraja januara slave se kulturološki i imenom različiti praznici čija je zajednička odlika ‒ obilje praznične hrane. Ni mi na ovim prostorima nismo u tome izuzeci. Špekuliše se odavno da je to praznično dobijanje u težini, često poznato i kao zimsko, veoma značajno, pa se brojke kreću od dva do preko pet kilograma!
Šta na to kaže nauka?

Tek u poslednjih desetak godina pojavilo se dosta velikih studija na tu temu. Nemamo baš posebno podatke za ovdašnje praznike, ali je ta priča ozbiljno ispraćena kao multinacionalna studija koja je obuhvatila, pored Amerike, i stanovnike Finske, Francuske, Nemačke i Japana. Raznolike kulture, te računam da i mi tu negde možemo da se uklopimo za potrebe ovoga što izgleda da je važno.

Brojke koje su proizašle kao rezultat praćenja dosta velikog broja ljudi, mnogo su umerenije nego što je procenjivala popularna štampa. Dobijanje u težini za tih nekih stotinak dana kretalo se u proseku od 0,4 do 1,5 kg! To je dobra vest! Da li to znači da se treba opustiti tokom ovih zimskih prazničnih slavlja?
Rezultati kažu – najmanje dobijaju oni koji inače nemaju nikakav problem s težinom, a najviše oni koje označavamo kao potencijalno gojazne. Da se podsetimo, to su oni čiji je indeks uhranjenosti BMI preko 30 kg/m2. Drugo što je znak za uzbunu je nešto sada prvi put utvrđeno: Čak i kod mladih, normalno uhranjenih studenata, tokom praznika se događa nešto skroz neželjeno. Dobija se više masnog tkiva, a gubi mišićna masa! Drugim rečima, čak i kad vaga ne pokazuje da je ukupna težina povećana, analize strukture tela kažu da je tokom praznika povećana količina masti na račun mišića. A čini mi se da već svi znaju da je veći procenat masti u telu loša vest za svakoga. U toj specifičnoj studiji analiza je pokazala da se gubitak mišićne mase događa u nogama, jer studenti koji su tokom nastave stalno u pokretu u okviru kampusa, kad odu kući mnogo više sede i leže. Kod mladih ljudi ta izmena strukture tela je reverzibilna, čim se vrate u svoj uobičajeni ritam, mišićna masa se povrati. Loša vest je da je posle pedesetih to sve manje moguće.

Lilly Blog - Zdravlje u vašim rukama

Opustite se samo nakratko

Drugo što zaslužuje komentar je činjenica da je potrebno mnogo vremena da se spontano izgube dobijeni kilogrami ‒ u proseku, kažu istraživanja, do Uskrsa se izgubi polovina dobijene težine, i to kod onih koji nemaju problem! Kod većine koji su u praznike ušli s viškom kilograma, težina se ne vraća na početnu čak ni posle pet meseci, već uvek zaostaju neki viškovi koji pojedinačno izgledaju beznačajni, kilo do kilo i po! Ali godina za godinom, u četrdesetim se probudiš sa 10‒15 ilograma viška.

Šta možemo zaključiti iz ovih istraživanja? Opustite se nakratko, ne bih da kvarim uživanje u dobroj hrani i lepom druženju. Ali, ne čekajte novu godinu da donesete one važne odluke u vezi sa težinom i zdravljem. Bolje i bezbolnije je to uraditi već u novembru. Odluka treba da glasi – neću da dobijam u težini! To znači da prazničnu trpezu treba da prati nekoliko dana restrikcije hrane – uobročenog, smanjenog, kontrolisanog unosa. I drugo, tokom slavskih dana treba biti mnogo aktivniji. Da se spreči dobijanje u težini, dovoljno je 150 minuta brzog hoda nedeljno.



Uvodna reč

Od sada možete pratiti i naš blog, na kome ćemo se baviti različitim temama iz oblasti zdravlja, lepote, aktuelnim fenomenima i trendovima savremenog života, a za koje ste pokazali interesovanje na stranicama Lilly magazina.
Ova nam opcija sada omogućava da čujemo i vaše komentare i stavove o različitim globalnim fenomenima, kao i zanimljivim lifestyle temama koje nas podjednako dotiču.
Opcija komentara nije predviđena samo kada je reč o stručnim tekstovima, da bi se izbegla mogućnost nesavesne primene i tumačenja.
Urednica Marija Midžović

Ključne reči