Datum postavljanja: 08.06.2016

Alergija na sunce

Alergija na sunce je reakcija kože na sunčeve zrake određenog spektra, koje najčešće nastaju tokom proleća sa prvim izlaganjem suncu i tokom leta.

Alergije na sunce postaju sve češće. Dermatolozi su potvrdili da je broj alergičnih na sunce u stalnom porastu, smatra se da oko 20% svetske populacije ima lakše ili teže oblike alergijskih reakcija.

Ozonski omotač je filter i selektivno propušta određene vrste zraka. Sada, kada je oštećen, na površinu Zemlje prodiru zraci koji su prejaki za našu kožu i na koje naša koža nije naviknuta pa je lako mogu oštetiti. Tada nastaje alergija na Sunce koju karakteriše crvenilo, sitne bubuljice, osip praćen svrabom, čak i otoci, plikovi i opekotine. Simptomi su vrlo neprijatni, nekada i bolni pa mogu biti uzrok ozbiljnih zdravstenih problema.

Nekima se alergija ispolji čim izađu na jako sunce, već posle nekoliko minuta pojave se simptomi, drugima ako predugo ostanu izloženi jakom suncu, dok se nekima ispoljava i dosta kasnije zbog čega je mnogi ne prepoznaju.

Najčešći oblik alergije je polimorfna svetlosna erupcija. U ovom slučaju, alergija se ispoljava već nakon nekoliko sati sunčanja, ali crvenilo nestaje vrlo brzo. U najvećem broju slučajeva nestane već tokom noći, dok je osetljivijim osobama potrebno i do nekoliko dana. Simptomi podrazumevaju osip, svrab i crvenilo kože, uz pojavu otoka, javljaju se na donjem delu vrata, zadnjoj strani ruku, pregibima ruku i nogu. Češće pogađa mlađe žene, dok je kod muškaraca relativno retka pojava.

Drugi tip alergija na sunce je solarna urtikarija. U ovom slučaju nema samo osipa, već i rana koje podsećaju na opekotine. Pored nepodnošljivog svraba kojeg je teško ublažiti, javlja se i blag bol iščešalih delova.

Kao i uvek, najbolji lek je prevencija.  

Preporuka je da se Suncu izlaže postepeno. U početku u hladovini, zatim izlazak na sunce u ranim jutarnjim satima i u predvečerje. Sunčanje treba izbegavati u periodu između 11 i 17 časova. Nositi odeću od laganih materijala i svetlih boja koja ne propušta sunčeve zrake. Nositi šešire širokog oboda i naočare za sunce. Obavezna je primena krema sa zaštitnim faktorom, koje treba pravilno nanositi na svaka dva sata. U ishranu treba uvrstiti namirnice koje su bogate beta karotenom kao što su šargarepa, kajsija, dinja, narandža. Savetuje se i upotreba antioksidanasa u vidu kapsula i tableta, radi sprečavanja oštećenja kože i lakšeg stvaranja preplanulog tena. Ovi preparati se uzimaju nekoliko nedelja pre izlaganja jakom suncu, kako bi pripremili kožu za sunčanje.

Na prve znake alergije treba odmah prekinuti sunčanje