Borelioza – oprez u prirodi

Piše mr ph. spec. Sonja Stojiljković

Krpelji predstavljaju parazite koji koriste sisare kao domaćine, pa tako mogu parazitirati na čoveku, domaćim životinjama, čak i na pticama i sisarima. Oni se u proleće nalaze na drveću, žbunju, u travi, odkle vrebaju svoje domaćine.

Kada jednom dospeju na domaćina krpelji traže mesto na kome će zariti svoje rilice i hraniti se krvlju dok ne prikupe dovoljnu količinu. Ženka krpelja tada otpada sa domaćina i polaže jaja na zemlju. Jaja se razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, najčešće glodare ili neke druge sitne životinje.

Krpelji su prenosioci mnogih zaraznih bolesti, obzirom da parazitiraju na više različitih domaćina. Za ljude je najopasnija lajmska bolest (borelioza) a koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Bolest prolazi bez ikakvih posledica ukoliko se leči u ranom stadijumu. Nažalost, zbog prirode bolesti veoma je teško dati sigurnu dijagnozu u tom početnom stadijumu.

Prvi znak lajmske boleti je crveni osip koji se proširuje po koži. Osip ne izaziva svrab niti bol a može se dogoditi i da nestane sam od sebe potpuno neprimećen. Na mestu uboda javlja se crveni krug koji se širi, Erythema migrans. Desetak dana po inficiranju, počinju simptomi koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznica. Ukoliko se ne uspostavi prava dijagnoza i ne počne lečiti na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba - artritisa, hroničnog oticanja zglobova, oštećenja perifernog nervnog sistema (nastaje u 15 % slučajeva), dok u 8% slučajeva zakasnelog tretmana dolazi do poremećaja rada srca. Takođe je moguća pojava meningitisa i encefalitisa koji se mogu prepoznati po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetljivosti na svetlost.

U našim apotekama možete pronaći preparate koji odbijaju krpelje (repelenti), a farmaceuti će vam dati sve korisne savete koji su vam potebni, kako biste se zaštitili. Prevencija uključuje nošenje šešira, dugih rukava i dugih nogavica čak i na visokim temperaturama (ovo se savetuje i zbog štetnog uticaja sunčevih zraka).

Poslednjih godina se velika pažnja posvećuje informisanju javnosti o krpeljima i Lajmskoj bolesti (boreliozi) koju oni prenose. Zavod za javno zdravlje svake godine uzorkuje i ispituje inficiranost krpelja prisutnih u javnim parkovima i šumama Srbije, pa je korisno pratiti i ove informacije.

Ukoliko ipak dođe do uboda krpelja, nemojte ga nikako sklanjati sami, već neka to uradi stručno lice, zdravstveni radnik. Sam krpelj se može dati na analizu, koja će potvrditi da li je zaražen i lekar će shodno tome dati odgovarajući savet i eventualnu terapiju.