Datum postavljanja: 21.02.2020

Dermatomikoze i kako se leče?

Dermatomikoze su gljivične infekcije kože, noktiju i vlasi. Spadaju u jedne od najčešćih kožnih oboljenja i smatra se da se javljaju u više od 20% odrasle populacije. Nisu opasne po život obolelog, ali su veoma uporne i zahtevaju dugotrajno lečenje, a česti su i recidivi.

Faktori koji pogoduju nastanku, odnosno širenju infekcije mogu biti: smanjena otpornost organizma usled primene imunosupresivne terapije, glukokortikoida, citostatika, primena nekih antibiotika, neodgovarajuće odevanje (stvaranje vlažno - tople mikroklime), profesionalne dispozicije kao što su vlaga i nečistoća. Samim tim češće se javljaju kod pacijenata koji boluju od dijabetesa, oboljenja srca i krvotoka, nekog oblika imunodeficijencije i neuhranjenosti, kao i starijih osoba i sportista.

Danas je poznato oko 100.000 vrsta gljivica, od kojih je samo mali broj (50 - 100) patogeno za čoveka i životinje. U prirodi su prisutne: u vodi, vazduhu i zemlji. Najčešći uzročnici dermatomikoza su : dermatofiti, kvasci i ređe plesni.

Dijagnoza oboljenja se postavlja na temelju : anamneze, kliničke slike i mikološke obrade uzorka sa klinički promenjene kože, noktiju ili vlasišta.

Dermatofitoze (tinee)

Uzročnici ovih oboljenja su dermatofiti - gljivice koje napadaju samo površno, keratinizovano tkivo, kožu, kosu i nokte.

Tinea pedis (infekcija stopala) je najčešća dermatofitoza. U narodu je poznata kao „atletsko stopalo“. Nastanku i širenju oboljenja pogoduju znojenje i vlaženje nogu, korišćenje zajedničkih higijenskih prostorija i hodanje bez obuće. Promene su lokalizovane između prstiju, koža stopala je crvena, ispucala, edematozna, prisutan je svrab i stvaraju se mali mehurići. U težim slučajevima koža može da zadeblja i da se ljušti. Bolest je često hroničnog karaktera, sklona recidiviranju i nikad ne iščezava spontano.

Tinea unguium ili onihomikoze (infekcije noktiju) obično počinju na slobodnoj ivici i bočnim delovima nokta, pojavom žućkastih promena koje se šire prema bazi nokta. Vremenom nokat zadeblja, dolazi do odizanja nokatne ploče, grudvičastog mrvljenja i destrukcije nokta.

Tinea corporis je infekcija kože nepokrivene dlakama, a manifestuje se pojavom okruglih crvenih žarišta izdignutih ivica na kojima se često nalaze vezikule.

Tinea capitis je dermatofitna infekcija vlasišta koja se najčešće javlja kod dece školskog uzrasta. Promene na koži kapilicijuma su u vidu okruglastih žarista pokrivena sitnim ljuskicama, a vlasi su neravnomerno prelomljene.

Dermatomikoze uzrokovane kvascima

Kutana kandidijaza je gljivična infekcija, čiji je uzročnik najčešće Candida albicans. Javlja se, pre svega, na vlažnim, toplim delovima tela, kao što su pregibi velikih zglobova, pazuha, prepone, među prstima, na predelu oko nokta i u uglovima usana. Na mestu infekcije vidljivo je crvenilo, vlaženje, ragade, sitno ljuskanje uz subjektivan osećaj svraba i peckanja.

Farmakoterapija

Antimikotici su lekovi koji se koriste u terapiji gljivičnih infekcija, a mogu biti namenjeni za lokalnu i sistemsku primenu. Izbor terapije, kao i dužina trajanja zavise od lokalizacije promena, vrste uzročnika, stepena oštećenja kože i imunološkog statusa pacijenta.

Lokalni agensi su lekovi prvog izbora kod dermatomikoza. Raspoloživi su u obliku različitih farmaceutskih formulacija: kreme, masti, losiona, gela, posipa i šampona. Svi antimikotici namenjeni za lokalnu primenu (nistatin, klotrimazol, mikonazol, ketokonazol, terbinafin, bifonazol, naftifin) pokazuju sličnu efikasnost i visok stepen kliničkog izlečenja.Kod gljivičnih infekcija kože, lek se uobičajeno nanosi jedan put, do dva puta dnevno na obolele površine i blago utrlja, dok se u potpunosi ne apsorbuje. Lek se mora primenjivati dovoljno dugo sve do izlečenja, a zatim još 1-2 nedelje nakon povlačenja simptoma da bi se sprečili recidivi. Pošto se sa mesta primene ne resorbuju u sistemsku cirkulaciju, neželjeni efekti su retki i blagi (crvenilo, osip i svrab). Sistemsku terapiju antimikoticima neophodno je primeniti samo u tretmanu onihomikoza, tinea capitis i težim oblicima tinea corporis, a bolesniku objasniti da je gotovo uvek potrebno dugotrajno lečenje, koje može trajati i nekoliko meseci.

Često pitanje pacijenata u apoteci je: „Da li biljni preparati poput ulja čajevog drveta ili ulja divljeg origana mogu biti od pomoći u lečenju gljivičnih infekcija kože?“ Nažalost, ne postoji dovoljno naučnih dokaza koji bi potvrdili njihovu efikasnost.

Vaš Lilly farmaceut će Vas uvek uputiti na pravilan način primene terapije, kao i značaj prevencije. Prevencija kod gljivičnih oboljenja je izuzetno značajna i podrazumeva izbegavanje svih faktora koji mogu pogodovati razmnožavanju gljivica, a to obuhvata: redovno sprovođenje higijenskih mera, sprečavanje pojačanog znojenja, izbegavanje sintetičke obuće i odeće, na javnim mestima (bazeni, saune, sportski klubovi) ne hodati bos, ne koristiti tuđe peškire, obratiti se veterinaru ako primetite opadanje dlake kod kućnog ljubimca, jer to može biti znak gljivične infekcije, a time ste ugroženi i Vi.