Gojaznost - rizik za nastanak hroničnih oboljenja

Piše mr ph. spec. Sonja Stojiljković

Ukoliko želite da imate idealnu liniju, neophodna je konstantna pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. Prekomerna težina nosi sa sobom rizik od nastanka kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti. Ukoliko postoji višak telesne težine, treba proveriti i opšte zdravstveno stanje , i eventualno konsultovati nutricionistu. BMI (indeks telesne mase) je parametar koji koriste lekari da bi utvrdili postojanje prekomernih kilograma. BMI se računa tako što se telesna težina izražena u kilogramima podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima (kg/m2). Normalan indeks telesne mase podrazumeva vrednosti između 18.5 i 25. Vrednosti između 25 i 30 predstavljaju povećanu telesnu težinu, od 30 do 35 je gojaznost tip 1, od 35 do 40 gojaznost tip 2, vrednosti preko 40 gojaznost tip 3. U skladu sa tipom gojaznosti i eventualnim pridruženim bolestima, lekar će odrediti dalju terapiju.

Gojaznost može ozbiljno ugroziti zdravlje. Zbog prekomerne težine stradaju zglobovi, poremećen je metabolizam, masnoće se talože u krvnim sudovima pa postoji opasnost od ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih bolesti, menja se i rad hormona pa mogu oboleti i drugi organi. Ona je često već udružena sa drugim bolestima, dijabetesom, usporenim radom štitne šlezde, poremećajima estrogenih hormona...

Veliki broj ljudi spada u grupu sa BMI indeksom od 25 do 30. Ove osobe nemaju dijagnozu gojaznosti, ali imaju povećanu telesnu masu i treba da povedu računa o ishrani. Prvi korak je izbacivanje slatkiša i masti iz upotrebe, a ishranu treba bazirati na žitaricama, voću, povrću i proteinima.
Fizička aktivnost je jako važna za organizam, podstiče topljenje masnih naslaga, poboljšava peristaltiku i smanjuje napetost. Treba izabrati aktivnost koja ne predstavlja preveliki napor za organizam, naročito ako postoje problemi sa kardiovaskularnim sistemom.

Na tržištu postoji i veliki broj dijetetskih suplemenata koji pomažu smanjenje telesne mase i vrše detoksikaciju organizma. Većina njih je na bazi biljaka (zeleni čaj, zelena kafa, aronija, hoodia). Ovi dodaci hrani deluju na više načina, smanjuju apetit, podstiču metabolizam i probavu.  L-karnitin, hrom, betain ubrzavaju sagorevanje masti. Ukoliko sadrže zeleni čaj ili kafu treba proveriti da li je izvršena dekofeinizacija, jer prevelike količine kofeina mogu izazvati ubrzan rad srca, anksioznost i nesanicu. Suplementi mogu biti na bazi jedne ili više ovih supstanci. Ipak treba pitati farmaceuta za savet, jer i suplementi mogu ulaziti u interakcije sa lekovima i drugim dijetetskim suplementima.