Grip i sezonska vakcina

Piše mr ph. spec. Sonja Stojiljković

Grip predstavlja bolest respiratornih organa koju izaziva virus influence. Prate ga visoka telesna temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima, glavobolja, crvenilo I bol u ždrelu. Treba ga ozbiljno lečiti jer se može dodatno iskomplikovati plućnom ili nekom drugom infekcijom. Uglavnom je dovoljna samo simptomatska terapija, snižavanje temperature I uzimanje vitamina I tečnosti, mirovanje je veoma korisno.

Poslednjih godina dosta se radi na prevenciji gripa kao zarazne bolesti. Pored korisnih saveta kao što je redovno pranje ruku, izbegavanje velikih skupova, korišćenje maramice pri kijanju I kašljanju, veliki broj ljudi se odlučuje za vakcinu kao vid zaštite.

Karakteristika ovog virusa jesu nove mutacije I formiranje novih sojeva iz godine u godinu, pa se zato svake sezone pravi nova vakcina, sačinjena upravo od trenutno izolovanih vrsta. Intenzitet bolesti, varira i može biti blage, kao i jako ozbiljne, a u pojedinim slučajevima čak i fatalne prirode. Stoga je najpreporučljivi način zaštite protiv ove bolesti vakcinisanje, i to svake godine.

Pojedine grupe osoba, kao što su stariji ljudi, mala deca i trudnice, kao i osobe koje pate od određene bolesti hroničnog tipa poput astme, dijabetesa ili nekog od srčanih oboljenja - predstavljaju kritičnu grupu kod koje je rizik za razvoj komplikacija usled sezonskog gripa znatno povećan. Ovakve osobe bi, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije trebalo da se vakcinišu, kao I osobe koje se brinu o nekome ko pripada pomenutoj grupi.

Postoje dve različite vrste vakcine protiv sezonskog gripa, "neaktivna vakcina", sastavljena od sojeva virusa koji su prethodno inaktivisani I kao takvi ne mogu izazvati grip, kao i "aktivna vakcina" ("živa vakcina") u vidu spreja, koja se osobi ubrizgava u nosni kanal.

U blaže nuspojave spadaju crvenilo ili otok na mestu gde je vakcina ubrizgana, promuklost i kašalj, povišena temperature. Ozbiljnije prirode mogu biti alergijske reakcije koje su retke.