MALE BOGINJE

mr ph. spec. Đurđa Simić
Piše mr ph. spec. Đurđa Simić

U poslednje vreme vrlo često slušamo o zaraznim bolestima koje dugo godina nisu pominjane kao mogući izazivači epidemija. Jedna od njih su male boginje koje su u prethodnom periodu izazvale pažnju javnosti zbog većeg broja obolelih i u našoj zemlji i u regionu, kao i zbog velike dileme koja se nameće – da li treba vakcinisati decu protiv malih boginja ili ne!?

Kako se bolest prenosi?

Male boginje izaziva virus Variola minor. Vrlo su zarazna bolest, prenose se neposredno sa bolesnika na zdrave osobe, kapljičnim putem iz nosa, usta i grla. Kašljući, bolesnici izbacuju klice u vazduh pa se zdrave osobe lako zaraze boraveći u takvom prostoru i udišući takav vazduh. Bolesnik nije zarazan dok se ne pojave prvi znaci bolesti i prestaje da bude zarazan petog dana od dana kada je osip prestao da izbija. Najčešće obolevaju deca, odojčad do 6.og meseca retko - jer su zaštićeni antitelima koja su dobila od majke (prirodni pasivni imunitet) i odrasli ukoliko nisu preležali ovu zaraznu bolest u detinjstvu. Svaka osoba koja nije stekla specifičan imunitet, bilo vakcinacijom ili time što je preležala male boginje, ima veliki rizik da se zarazi pri kontaktu sa obolelom osobom. Ali, jedanput preležana bolest štiti od ponovne infekcije.

Klinička slika malih boginja

Inkubacija traje od 8 do 16 dana. Nakon inkubacije javlja se suzenje očiju, zakrvavljenost, izrazita osetljivost na svetlost, sekrecija nosa, prisutan je suv kašalj i povišena temperatura. Sve je praćeno glavoboljom i malaksalošću. Nakon 3 do 5 dana pojavljuje se karakterističan krupan osip, najpre na unutrašnjoj strani obraza, pa na licu – čelu, ispod ušiju i na vratu, a potom na celom telu. Nastupa uporan kašalj, bronhitis koji se neretko komplikuje zapaljenjem pluća.

Terapija malih boginja

Ne postoji specifična terapija, ne postoji konkretan lek koji leči male boginje, zato treba olakšati simptome. Ukoliko se javlja visoka temperatura koriste se antipiretici, lekovi za snižavanje povišene telesne temperature; ne treba koristiti hladne obloge; prostorija treba biti provetrena, umereno topla i zamračena jer sunčeva svetlost smeta ovim bolesnicima. Obolelom davati čajeve i tople napitke radi ublažavanja kašlja. Prilagoditi ishranu i održavati i ličnu higijenu i higijenu postelje i prostorije u kojoj se boravi.

Da li su moguće komplikacije?

Većina obolelih se oporave bez posledica, međutim ipak postoji rizik nastaka komplikacija. Važno ih je na vreme prepoznati i adekvatno lečiti. Ozbiljne komplikacije se leče u bolnici.

Najznačajnije među njima su:
 

  • zapaljenje pluća,
  • zapaljenje srednjeg uha,
  • gubitak krvnih pločica (trombocita) s rizikom od krvarenja,
  • zapaljenje grkljana (laringitis) koje nekada otežava disanje,
  • zapaljenje moždanica (meningitis) i
  • zapaljenje mozga (encefalitis).

Rizik komplikacija je veći kod dece i odraslih čiji je organizam oslabljen usled različitih hroničnih oboljenja, kao i u slučaju poremećaja imunskog sistema (imunodeficijencije).

Bolest traje prosečno 8 do 10 dana, ako ne nastupi nikakva ozbiljnija komplikacija, i završava se finim, sitnim perutanjem.

Preventiva

Zaštita od malih boginja je omogućena primenom vakcine MMR koja sadrži tri komponente protiv: Morbila (malih boginja), Mumpsa (zaušaka) i Rubeole. Daju se dve doze – prva u drugoj godini u periodu između 13 – 18 meseca, a druga pred polazak u školu. Dve doze obezbeđuju maksimalnu zaštitu.
Za stvaranje imuniteta nakon primanja vakcine potrebno je određeno vreme (od desetak dana do tri nedelje). Pre nego što prođe taj interval vakcinisana osoba još uvek nije zaštićena. Ovo svakako treba imati u vidu, kao i to da osobe koje su vakcinisane takođe mogu oboleti, naročito ukoliko su primile samo jednu dozu vakcine MMR, a ne dve. Ukoliko se dogodi da dobiju male boginje, vakcinisane osobe će najčešće imati ublažen oblik bolesti.