Savremeni pristup terapiji migrene

Piše mr ph. spec. Sonja Stojiljković

Migrena - uglavnom karakteristična jaka, pulsirajuća glavobolja koja zahvata jednu polovinu glave.

Javlja se kod radno sposobne populacije (češće zena) i može biti toliko jaka da ugrožava uobičajene dnevne aktivnosti. Pre nastanka glavobolje može se javiti aura koja obuhvata nespecifične zvuke ili vizuelne manifestacije (zamagljen vid, zujanje u ušima). Moze biti praćena i jakom mučninom i povraćanjem.

Mehanizmi nastanka ove vrste glavobolje još uvek nisu potpuno razjašnjeni, ali se danas zna da ih ima više. Dolazi do nagle dilatacije (opustanja) krvnih sudova, luče se medijatori inflamacije (dolazi do zapaljenja) kao i do aktivacije nervnih ćelija, što zajedno dovodi do jasno lokalizovanog, jakog, pulsirajućeg bola.

Kada već dođe do napada migrene, počinje se sa terapijom protiv bolova. Treba početi sa analgeticima slabijeg intenziteta, a ako oni ne pomognu daju se nesteroidni antiinflamatori kao i lekovi koji deluju na same mehanizme nastanka. Ako je potrebno, dodaju se antiemetici koji će sprečiti mučninu i povraćanje.

Ukoliko su glavobolje česte (2 do 3 puta mesečno) i veoma jake, lekar može razmotriti uvođenje profilakse. Profilaksa predstavlja kontinuiranu primenu nekog preparata u dužem vremenskom periodu (ovde se najčesće uvodi propranolol, islkjučivo u dogovoru sa lekarem ukoliko nema kontraindikacija). Lekar može početi i sa nekim drugim lekom, što zavisi od individualnog stanja organizma pacijenta.

Novija istraživanja su pokazala da čokolada, crno vino i južno voće (citrusi) mogu pojačati napade migrene, pa ih u tom slučaju treba izbegavati.