Sezona je alergija

Piše mr ph. spec. Sonja Stojiljković

Alergija predstavlja reakciju imunog sistema na pojedine supstance koje se nazivaju alergeni. Prvi kontakt sa alergenom obično prolazi bez simptoma, ali organizam reaguje senzibilizacijom, tj. postaje osetljiv na tu supstancu i već pri sledećem kontaktu će biti ispoljena alergija.

Postoji veliki broj alergena i oni se mogu naći kako u spoljašnjoj sredini (polen trava, cveća, drveća, korova), tako i u zatvorenom prostoru (prašina, grinje, životinjska dlaka). Sezona alergija počinje već krajem marta i traje do kraja septembra, dok god se smenjuju biljne vrste. Polenov prah se stvara prilikom cvetanja, služi za razmnožavanje i raznosi se pomoću vetra i insekata. Zato ga u proleće, leto i ranu jesen ima u vazduhu u velikim količinama. Čestice polena su specifične veličine i na sebi imaju molekule (antigene) koji iritiraju sluznicu nosa, oči, ždrelo.
U periodu od aprila do juna cveta listopadno drveće (leska, topola, vrba, platan, breza, orah, bukva, lipa), zimzeleno drveće (bor, smrča, jela), žbunje (jorgovan, zova, kleka), kao i višegodišnje trave (maslačak, pirevina).

Jedno od najčešćih oboljenja je alergijski rinitis, koji je upravo posledica alergijske reakcije. Simptomi rinitisa su kijanje, svrab, curenje iz nosa, zapušenost nosa. Javlja se i crvenilo, suzenje i peckanje očiju, bol u sinusuma, glavobolja, promuklost, suvi kašalj. Alergijski rinitis može biti blag (ukoliko simptomi ne zadaju teškoće, nema poremećaja sna i dnevnih i sportskih aktivnosti), može biti i umeren do težak ukoliko postoji poremećaj sna i dnevnih aktivnosti. Najveći broj pacijenata sa astmom ima i alergijski rinitis, zbog povezanosti gornjih i donjih disajnih puteva. Pravilnom i efikasnom terapijom alergijskog rinitisa smanjuje se rizik pojave alergijske astme.

Potvrda alergijskog rinitisa su kožne probe ili određivanje IgE antitela u serumu. Ova antitela se stvaraju u kontaktu sa alergenima.
Terapija antihistaminicima je obično efikasna i bezbedna, ali je neophodno redovno je sprovoditi, za savet svakako treba pitati farmaceuta. Ukoliko antihistaminici ne pomažu mora se konsultovati lekar, koji će odrediti da li treba dodati kortikosteroid, antileukotrijene ili imunoterapiju. Uz terapiju je neophodno i izbegavanje alergena, što manje boravka u spoljašnjoj sredini, a naročito u jutarnjim časovima, zatvaranje prozora i vrata,eventualno postavljanje filtera za polen.