Simptomi prolećnog umora

Piše mr ph. spec. Sonja Stojiljković

Nakon duge i hladne zime sa nestrpljenjem očekujemo lepe dane, nadajući se prolećnim dugim šetnjama i rekreativnim aktivnostima. Međutim, najveći broj ljudi je tokom hladnog perioda uživao u toplim stanovima uz prazničnu trpezu koja, moramo priznati, ima malo vitamina i minerala, a bogata je proteinima, ugljenim hidratima i mastima.

Retki su ljudi koji redovno tokom zime upražnjavaju fizičku aktivnost. Sve ovo dovodi do simptoma kao što su pospanost, brzo zamaranje, depresija, glavobolja,malaksalost, slaba koncentracija. Oslabljeni organizam postaje i laka meta za različite mikroorganizme pa česte prehlade samo pogoršavaju ove simptome. Nagle vremenske promene mogu biti i opasne za stariju populaciju i hronične bolesnike, jer se njihov organizam teže privikava na promene (može doći do širenja krvnih sudova, biohemijskih promena i slično).

Kako se privići na promene? Proleće nam donosi mnogo svežih minerala i vitamina, iz zelene salate, rotkvica, brokola, šargarepe,tikvica, sveže zeleni (peršun i celer su veoma bogati vitaminom C). Ukoliko je potrebno, u našim apotekama se može naći široka paleta vitamina i minerala u raznim farmaceutskim oblicima čime se može dopuniti ishrana. Umerena fizička aktivnost (šetnja, brzo hodanje, vožnja bicikla) sa postepenim povećanjem intenziteta je takođe bitna za bolje raspoloženje i dodatnu energiju.

Starije osobe bi trebalo da izbegavaju nagle temperaturne promene i redovno uzimaju propisanu terapiju. Hormonski disbalans takođe može doprineti ovom stanju. U proleće dolazi do promena koncentracije serotonina, melatonina, endorfina u organizmu.

Ovi medijatori veoma utiču na raspoloženje, a uspostavljanje njihove ravnoteže zavisi od mnogo faktora i može biti dugotrajan proces. Da biste se dobro osećali trebalo bi da povećate unos tečnosti (vode, čajeva, prirodnih sokova), unos vitamina i minerala, i obavezno da se rekreirate.