Datum postavljanja: 21.04.2021

POLICISTIČNI JAJNICI - VODEĆI HORMONSKI POREMEĆAJ U ŽENSKOJ POPULACIJI

Šta je sindrom policističnih jajnika?

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) predstavlja veoma čest endokrinološko-ginekološki poremećaj, koji se javlja kod mladih žena u reproduktivnom dobu, između puberteta i menopauze. Pogađa čak 5-10% reproduktivno aktivne ženske populacije i najčešći je uzrok ženskog steriliteta. Kažemo da je u pitanju sindrom, a ne izolovano oboljenje, jer obuhvata čitav niz povezanih fizioloških poremećaja u ženskom organizmu.

Stručnjaci smatraju da su pored vidljivih cista na jajnicima, neophodna još dva kriterijuma za postavljanje ove dijagnoze, a to su: visok nivo androgena (muških polnih hormona) i poremećaj ovulacije.

Faktori rizika, uzroci i dijagnostika sindroma policističnih jajnika

Iako se o uzrocima nastanka ovog poremećaja i dalje ne može precizno govoriti, lekari se slažu da su vodeći faktori rizika: genetski (urođeni) faktori i životne navike.

Faktori rizika mogu biti i već postojeći hormonalni poremećaji u organizmu: štitne žlezde, hipofize, nadbubrežne žlezde, zatim nedovoljna fizička aktivnost i stres. Žene koje pate od sindroma policističnih jajnika vrlo često imaju i predijabetes - insulinsku rezistenciju, a čak 50% njih i neki oblik gojaznosti i narušen lipidni status.

Dijagnoza sindroma policističnih jajnika postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda ginekologa i endokrinologa, laboratorijskih analiza i ultrazvučnog nalaza. Policistični jajnici na ultrazvuku izgledaju kao da imaju nanizane “perlice”. Ove “perlice” duž jajnika predstavljaju preantralne folikule, koji su prerano prestali da se razvijaju. Kao posledica toga, dolazi do izostanka ovulacije i neredovnih menstrualnih ciklusa. Kliničkim pregledom može se uočiti pojačana maljavost, gojaznost androgenog tipa (u predelu struka i gornjeg dela tela), pojava akni, muški tip ćelavosti, zatim promene u pigmentaciji kože, a laboratorijskim nalazima se utvrđuje povećan nivo androgenih hormona i insulinska rezistencija.

Simptomi policističnih jajnika i udruženi poremećaji

Za sindrom policističnih jajnika vezuje se veći broj simptoma, od kojih su najvažniji: neredovni menstrualni ciklusi ili potpuni izostanak ciklusa, obilne i bolne menstruacije, otežano ostvarivanje trudnoće i sterilitet, zatim pojava akni, povećana maljavost, opadanje kose (muški tip ćelavosti), gojaznost, a vrlo često predijabetesno stanje koje se zove insulinska rezistencija ili sam dijabetes.

Ovi simptomi se javljaju kod 40% žena koje imaju cistične jajnike, a tokom života se smanjuju, kao i sam sindrom. U kliničkoj praksi se sreću slučajevi žena kojima je svojevremeno dijagnostikovan PCOS, a koje su vremenom razvile smanjenu ovarijalnu rezervu.

Insulinska rezistencija - bolest savremenog doba

Insulinska rezistencija je poremećaj koji je poslednjih decenija poprimio epidemiološke razmere. Naime, brz životni ritam današnjice i neadekvatna ishrana  doprineli su tome da sve mlađe populacije, adolescenti i deca, oboljevaju od ovog metaboličkog poremećaja.

Insulinska rezistencija je metabolički poremećaj u kome ćelije tela ne reaguju adekvatno na insulin, te je narušen metabolizam ugljenih hidrata i masti u organizmu. U osnovi ovog poremećaja su istovremeno povišeni nivoi glukoze i insulina u krvi, što je dvostruko loše: pankreas prekomerno luči insulin kao odgovor na stalno visoke koncentracije glukoze u krvi, a s druge strane, oštećene ćelije ciljnih tkiva “gladuju”, jer su prestale da preuzimaju glukozu iz krvi. Ukoliko se sumnja na ovaj poremećaj, on se može jednostavno i sigurno dokazati OGTT testom (testom opterećenja glukozom), kojim se meri odgovor organizma na oralno unetu glukozu.

Osobe sa insulinskom rezistencijom prepoznatljive su po nekim od sledećih znakova: gojaznost i otežano skidanje kilograma (treba naglasiti da to ne važi striktno, jer i mršave osobe mogu da pate od insulinske rezistencije); hronični nedostatak energije i osećaj umora, izražena glad neposredno posle obroka; zaboravnost, depresija, bezvoljnost; stalna potreba za slatkim namirnicama i naglašen apetit.

Prvi i najvažniji korak u lečenju insulinske rezistencije jeste promena životnog stila, pre svega korenita promena načina ishrane.

Dijetetski suplementi koji se preporučuju kao pomoć u borbi protiv insulinske rezistencije su, pre svega, preparati koji podstiču ćelijsku razmenu energije i podižu osetljivost tkiva na insulin. Važnu ulogu imaju i vitamini i minerali koji učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata: koenzim Q10, hrom pikolinat, preparati magnezijuma, B6, B12 i folna kiselina, vitamin D3, alfalipoinska kiselina.

Dijetetski suplementi koji sadrže mioinozitol i D-inozitol namenjeni su upravo osobama sa udruženim sindromom policističnih jajnika i insulinskom rezistencijom, jer inozitol povećava osetljivost tkiva na insulin.

Lečenje policističnih jajnika

Lečenje policističnih jajnika se kod pacijentkinja sprovodi individualno, u zavisnosti od prisutnih simptoma. U slučaju postojeće insulinske rezistencije i gojaznosti, preporučuje se dijetetski režim i pojačana fizička aktivnost, što za krajnji cilj ima promenu životnih navika. Ponekad je neophodan i tretman oralnim antidijabeticima i preparatima inozitola.

U cilju regulisanja menstrualnog ciklusa, podobnim pacijentkinjama se uvode kontraceptivne pilule, koje dovode do smanjenja muških hormona, maljavosti i aknaste kože. Za stimulaciju ovulacije, takođe se koristi hormonska terapija propisana od strane ginekologa.

Sindrom policističnih jajnika, naizgled bezazlen i široko zastupljen u ženskoj populaciji, glavni je uzrok ženskog steriliteta, a može dovesti i do razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, hiperplazije endometrijuma i karcinoma endometrijuma. Zato je od izuzetne važnosti da i zdravstveni radnici, i pacijenti, budu svesni rizika koji ovaj sindrom nosi i da se on na vreme prepozna i leči, kako bi se izbegao razvoj ozbiljnijih hroničnih oboljenja.

Lilly farmaceuti su tu uvek za Vas spremni da Vam daju odgovarajuću preporuku i savet za očuvanje i poboljšanje vašeg zdravlja.