Imunitet posle korona virusa

Piše Tatjana Andjelković, magistar farmacije

Prošlo je nešto više od godinu dana od kako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju virusa COVID-19 i od tada smo svakodnevno suočeni sa brojnim nedoumicama na temu bolesti koju ovaj virus izaziva. Dobro znamo da je najbitnije izbeći kontakt sa virusom i izgraditi što jači imunitet, ali i odmah reagovati u slučaju pojave prvih simptoma bolesti i pridržavati se preporuka lekara i propisane terapije kako ne bi došlo do komplikacija.

Nakon oporavka, organizam ostaje pod zaštitom imunog sistema koji ‘pamti’ virus SARS-CoV-2 i sprečava ponovnu infekciju, ali ne nužno.

Na prisustvo virusa organizam reaguje tako što ćelije njegovog imunog sistema stvaraju antitela koja se bore protiv ovog virusa i koja se zadržavaju u krvi i  nakon eliminacije virusa. Kada virus sledeći put dospe u organizam, antitela nas štite tako što ga odmah prepoznaju i uništavaju. I pored toga, svedoci smo da je ipak moguće iznova se zaraziti, čak i posle jednom preležane bolesti.

Do reinfekcije dolazi jer se antitela, koja su nam pružala zaštitu, posle izvesnog vremena izgube, obično nakon 5-6 meseci. Dok ih imamo u  telu, antitela se vezuju za novodospele viruse, neutrališu ih i uklanjaju, ali jednom kada nestanu novi ulazak virusa u organizam dovodi do ponavljanja infekcije.

Po pravilu, lakši oblici infekcije daju manju koncentraciju antitela koja se kraće zadržava, i obrnuto, nakon težeg oblika koncentracija antitela će biti veća i imunitet će trajati duže.

Reinfekcije se, srećom, ne dešavaju često (ukupno od početka pandemije nešto više od 65 prijavljenih slučajeva), a ukoliko se ipak dese velika je verovatnoća da će simptomi bolesti biti blaži. Ipak, ono što je zabrinjavajuće jeste što se očekuje porast učestalosti reinfekcija zbog mutacije virusa. Mutacije predstavlju problem jer dovode do promena na virusima tako da ih postojeća antitela i ćelije imunog sistema više ne mogu prepoznati.

Pored reinfekcije, poznati su i primeri reaktivacije virusa. Za razliku od reinfekcije, u ovom slučaju ne dolazi do ulaska novog virusa u telo, već u telu zaostaje virus koji je već jednom prouzrokovao ispoljavanje simptoma. Može se desiti da se simptomi bolesti povuku iako se virus iz organizma nije u potpunosti eliminisao, već se zadržao u maloj koncentraciji u neaktivnom obliku. Ova koncentracija je dovoljna da se posle određenog vremena virus ponovo aktivira i podstakne novi nalet simptoma koji mogu, ali i ne moraju biti slični onima kod prvobitne infekcije.

Dakle, čak i kada se jednom oporavimo od bolesti izazvane virusom COVID-19 postoji šansa da se ponovo zarazimo. Nakon oporavka antitela pružaju zaštitu od ponovne infekcije oko  80% u periodu od oko 5 meseci, ali je kod starijih od 65 godina utvrđeno da je taj procenat znatno manji - oko 47%. Povećan rizik od ponovne infekcje postoji i kod ljudi sa kompromitovanim imunim sistemom. U ovu grupu spadaju i pacijenti oboleli od raka, ali i osobe sa transplantiranim organima.

Vakcinacija je još jedan od načina kako se može obezbediti produženi imunitet. Ovakav imunitet, međutim, opada posle nekog vremena, a postoje i varijante virusa koje su sposobne da ga zaobiđu.

Zato je neophodno i dalje maksimalno poštovati sve mere predostrožnosti kako bismo zaštitili sebe i druge, bilo da smo ranije već imali bolest ili smo vakcinisani.

Reference:

1. Stokel-Walker C. What we know about covid-19 reinfection so far. BMJ 2021; 372:n99

2. https://www.pulsetoday.co.uk/news/coronavirus/covid-19-reinfection-rare-says-nhs-study-but-some-may-still-pass-the-virus-on

3. Kapoor R., Nair R.K., Nayan N. et al. Reinfection or Reactivation of Coronavirus-19 in Patients with Hematologic Malignancies: Case Report Series. SN Compr. Clin. Med. 3, 670–674 (2021)

4. Chen, Xie W., Ge Z., et al. Reactivation of SARS-CoV-2 infection following recovery from COVID-19. Journal of Infection and Public Health 2021; ISSN 1876-0341